Predrag Bjelošević: Огледало, у теби – Tükör, önmagadban

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. – 

Огледало, у теби   Треба имати снаге. И одрећи се. Себе. Онаквог каквим се само ти познајеш.   Јер онаквог каквог те други. Познају. Ти се сигурно не познајеш.   Да је другачије. Деценијама би пролазио. Поред себе. Не препознавши свој лик. У било којем. Постојећем људском облику.   Треба смоћи снаге. И одрећи се себе. Онаквог каквог познајеш. Из огледала. Јер ти никад ниси био он. На улици.   Међу људима. Ил међу псима. Исти. Онај који те од рођења гледа. Тако самозадовољно. И милостиво.

Tükör, önmagadban   Erősnek kell lenni. És lemondani. Önmagadról. Olyanról, akit csak te ismersz.   Mert olyannak, ahogy mások. Ismernek. Te önmagadat biztosan nem ismered.   Ha másként lenne. Évtizedeken át elmennél. Önmagad mellett. Alakodat nem felismerve. Bármilyen. Létező emberi formában.   Légy erős. És mondj le önmagadról. Olyanról, akit ismersz. A tükörből. Mert te ő sosem voltál. Az utcán.   Az emberek. Vagy a kutyák között. Ugyanaz. Aki téged születésed óta néz. Olyan önelégülten. És kegyelmesen.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Предраг Бјелошевић: Заједно са зидовима, Удружење Књижевника Републике Српске, Бања Лука 2020. стр. 9.