Keresés ebben a blogban

2023. január 16., hétfő

Anđelko Zablaćanski Хоћу жену – Asszonyért könyörgök

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Хоћу жену
 
Хтео бих
Да заспим сном дужим него еон цео
Да заспим у крилу једне жене
Коју дуго тражим и која мене чека негде
 
И не питај
Да ли има име или се крије иза надимака
Да ли говори лепе или ружне речи
Ни да ли јој је осмех звонак као хладно јутро
 
Не питај
Има ли младеж изнад горње усне
Да ли је млада или само витка
Ни да ли су јој дуге ноге а косе бујне
 
Не питај
Да ли сам волео баш такве жене
Да ли сам их грлио пијан или трезан
Ни да ли само љубих похоту у њима
 
Не питај
Да ли сам им дао икад ишта
Ни да ли су оне пружиле мени нешто
Не питај – не знам
 
Јер слутим
Само једну жену – жену без имена
Са очима што имају боју моје туге
И погледом заденутим
Једино у лутању мојих зеница
 
Слутим жену
Чије усне имају укус пољубаца
А које никад љубиле нису
Јер она не љуби уснама него душом
 
Слутим жену
Која никад није рекла реч Љубав
А о њој ћутањем наглас зборила
 
Слутим жену
Чије груди не миришу пожудом
Већ страшћу и чежњом чистом
 
Слутим само
Жену којој дрхтим утробом
А она у мојој оданости надмоћна и тиха
Као да на престолу седи
 
И хтео бих
Али још увек стојим сам
Заробљен раскршћима љубави и несанице
 

Asszonyért könyörgök
 
A végtelenségig
Időtlen időkig szeretnék aludni
Egy asszony ölében
Akit régóta keresek és aki engem vár
 
Ne kérdd
Hogy hívják netán becenév mögött bujkál
Hogyan szól szépen vagy csúnyán
Azt sem kacagása a friss hajnalt idézi-e
 
Ne kérdd
Anyajegy felső ajka felett van-e
Fiatal-e vagy csak karcsú
Azt sem milyen a lába haja dús-e
 
Ne kérdd
Hasonló asszonyokat szerettem-e
Részegen vagy józanul öleltem-e őket
Azt sem bennük a kéjt csókoltam-e
 
Ne kérdd
Adtam-e nekik valaha is valamit
Egyáltalán nekem nyújtottak-e valamit
Ne kérdd – nem tudom
 
Mert
Egyetlenegy asszonyt sejtek – neve nincs
Szeme színe bánatom színe
Tekintete egyedül
Szembogaram bolyongását követi
 
Azt az asszonyt sejtem
Akinek ajka csók-ízű
De sohasem csókolt
Mert nem ajkával lelkével csókol
 
Azt az asszonyt sejtem
Aki a Szerelem szót sosem ejtette ki
De róla hallgatásával hangosan szólt
 
Azt az asszonyt sejtem
Akinek melléből nem a kéjvágy
a szenvedély és a sóvárgás illata árad.
 
Csak azt az asszonyt
Sejtem aki előtt egész testem remeg
Ő meg imádatomon önhitten és csendesen
Uralkodik
 
És szeretnék
De még mindig a szerelem és az álmatlanság
Kereszteződésében fogolyként egyedül állok
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése