Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
Кажипрст
путује кроз прозор гледаш како пада снег на врху свог темена осећаш клизи кажипрст и мада знаш да је све то само сан осмехнута хваташ једну пахуљу у часу када се кажипрст на твоје раме спушта ах каква је то врелина а пада снег и од зида се шарена птица одваја кроз прозор гледаш а кажипрст путује у недра ти се и под кожу завлачи врелину појачава у дно неба се настањује 22. 3 –10. 4. 2018. Београд
|
A
mutatóujj utazik az
ablakon keresztül nézed a hóesést érzed a
mutatóujj fejed
búbján csúszik igaz
tudod mindez csak álom de
abban a pillanatban amikor a
mutatóujj válladra ér mosolyogva
fogsz meg egy pihét ó
micsoda forróság a hó meg esik és leválik
a falról egy tarka madár az
ablakon keresztül nézel a mutatóujj meg utazik
melledbe bőröd alá húzódik tetőzi
a forróságot és az ég-aljára telepszik Belgrád,
2018. 3. 22. – 4. 10. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 62.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése