Keresés ebben a blogban

2023. március 22., szerda

Живко Николић У тајновитом кутку – A titkos sarokban

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara13.11.1958. –

У тајновитом кутку
 
лежим у подруму који је сада бабина кухиња
на лежају тврдом и удишем мирисе
тек пробуђен видим крајичком ока
како мој далеки брат у бунар баца лубенице
и како моје сестре од стрица сецкају лук и плачу
лежим и не знам да ли је заиста почело предвечерје
и свици тамноплаво небо премрежавају
лежим и чујем како се оглашава кукувија
како цвили пас кога моја мати дозива а потом му
баца повећу кост а мачке растерује
и кокошкама гласно каже иш
лежим спреман да опет утонем у сан
само ми је једна мува на врх носа слетела
а лубенице победоносно воду истискују
и допире издалека бруј звона
у подруму у тајновитом кутку лежим
од свега далеко и не знам шта се све окончало
и шта се продужава да ли сам још увек
кнез пчела и зечева или се тој свити
још неко биће придодало или је све одбегло
у један таман недокучив бездан који се шири
топлину дарива и склапа се као свод
лежим и бива све тише све даље па нека
 
9. 5 – 26. 11. 2019. Београд
 
Izvor: Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка јесен, 2021. стр. 64.
 
 
A titkos sarokban
 
a pincében fekszem most nagyanyám konyhája
kemény fekhelyen és illatokat érzek
ahogy felébredtem szemem sarkából látom
távoli fivérem a kútba görögdinnyéket dobál
nagybátyám lányai viszont hagymát szeletelnek és sírnak
fekszem és nem tudom tényleg itt van-e az alkonyat
a szentjánosbogarak behálózzák-e az sötétkék eget
fekszem és hallom megszólal a kakukk
nyüszít a kutya anyám hívogatja majd nagyobb csontot
dob neki a macskákat meg szétzavarja
és a tyúkokat hangosan tereli
fekszem újra álomba készülök
de orrom hegyére egy légy száll
a görögdinnyék a vízben diadalmasan csobbannak
messziről harangszó hallatszik
a pincében a titkos sarokban fekszem
mindentől távol és nem tudom mi az ami immár nincs
és tovább mi tart továbbra is én vagyok-e
a méhek és a nyulak hercege vagy e kísérethez
valaki még csatlakozott vagy minden egy sötét
megfoghatatlan egyre nagyobb szakadékba tűnt
amely meleget áraszt és boltívként zárul
fekszem és minden csendesedik távolodik hát legyen
 
Belgrád, 2019. 5. 9. – 11. 26.
 
Fordította: Fehér Illés


Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése