|
Балкански гето
овде све мора по нашем:
путања од-до
мора бити прäва
која нигде не скреће,
нити пак ишта туђе
додирује.
пред очима само жељено.
до прозора само оно
унутра,
изван њега
само што неко описује
или говори да сви чују.
лево и десно
само у крајњој нужди
и не без озбиљних
последица.
овде све мора да има
почетак који му ми
признамо,
порекло које му ми
одредимо,
име које му ми дамо,
језик који му ми
наменимо,
јер овде историја почиње
само од нас
и само се с нама може
завршити.
овде је бог све
препустио нама.
зато имамо толико богова
и вера које се
преклапају,
па се често не види
шта из темеља вера ниче
–
из темеља цркве минарет,
из темеља џамије купола
с крстом,
или на њиховим темељима
расте нешто друго,
незнано ни у времену
безбожја и безверја.
ми смо свачији,
па нас сви походе;
трну у оку свима
па нас чупају из корена;
поље у којем успева зло
које сејемо сами
или нам га други
потурају,
а онда пожуре
да и њега и нас погазе.
али ми се упорно држимо
–
јер је наше
и земаљско и небеско
царство;
јер смо изабрани
да покажемо то што
јесмо,
чак и када нестајемо
или не знамо шта чинимо!
|
Balkáni
gettó
itt minden
akaratunk szerint legyen:
a pálya
tól-ig
egyenes
legyen,
sehová se
forduljon,
idegen
birtokot ne érintsen.
szemünk
előtt csak a kívánt.
az ablakig
csak az, ami belül van,
kívül
az, amit
valaki leír
vagy
elmond, hogy mindenki hallja.
jobbra és
balra
csak végső
esetben
és nem
komoly következmények nélkül.
itt
mindennek olyan legyen
a kezdete,
amit mi ismerünk el,
eredete,
amit mi határozunk meg,
neve, amit
mi adunk,
nyelve,
amit mi írunk elő,
mert itt a
történelem
csak
tőlünk ered
és csak
velünk végződhet.
az isten
itt mindent ránk bízott.
ezért van
annyi egymáshoz hasonló
istenünk
és vallásunk,
sokszor
nem látni
az vallás-alapból
mi ered –
a templom
alapjából minaret,
a dzsámi
alapjából boltív kereszttel,
vagy
alapjain
valami
egészen más nő,
ami még az
isten- és hittagadás
korszakában
is ismeretlen.
mindenkié
vagyunk,
hát
mindenki minket látogat;
mindenki
szemében szálka,
hát
gyökereinkből szaggatnak;
gaztettet
termő mező
melyet
önmagunk vetettünk
vagy mások
kénye-kedve szerint,
majd
azokat is velünk együtt
sürgősen
elgázolják.
de mi
hajthatatlanul tartjuk magunkat –
mert miénk
úgy a földek,
mint a mennyek országa;
mert mi
vagyunk a kiválasztottak,
hogy
megmutassuk azt, amik vagyunk,
még akkor
is, mikor tűnünk
vagy nem
tudjuk, mit teszünk!
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése