Risto Vasilevski
Nakolets, 31. januar 1943. –
ТАчКА Мања од мрве већа је од планете, јер се посматра унутрашњим оком. Нешто је пре
ње постојало, нешто с њом завршава да нешто друго
почне, ако нађе смисао почетка. Прати речи кад се осаме, сече реченице кад се издуже или обесмисле смисао, мислима кад се заокруже не дâ да их ветар
језика развеје. Као да ју је
вода времена котрљала, глачала,
сабијала, постала је сишушна
суштина језгра – непомерљива с места. Само у кругу живота не зна камо припада, где јој је тачно место. Стално вреба крај који повезује с Богом.
|
A PoNT Kisebb a morzsánál, nagyobb a bolygónál, mert belső szemmel figyel. Előtte létezett valami, valami vele végződik, hogy valami más kezdetét vegye, ha a kezdet értelmét megleli. Kíséri a magányos szavakat, az elhúzódó vagy az értelmét vesztett mondatokat, a már kiegészített
gondolatokat, hogy a nyelv fuvallata széthordja,
nem engedi. Mintha a kor vize görgette, vasalta, tömörítette
volna, a lényeg parányi magjává
alakult – helyéről mozdíthatatlan. Csak az élet forgatagában nem tudja, hová tartozik, hol a pontos helye. Állandóan a véget, az Istennel összekötőt kémleli. Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése