Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
|
Слетео
толико сам високо полетео
да сам врани могао да ишчупам реп
све сам пужеве претекао
сви су ме мрави згрануто гледали
све хитајућ хитрог сам јежа
стопалом пригњечио
а када сам низ падину склизнуо
и огулио дланове и колена
у бари
на врху мог темена
спокојно је жаба певала
10. 2 – 16. 6. 2019. Београд
|
Leszálltam
oly magasra repültem
hogy a varjú farkát kiszakíthattam
volna
a csigákat megelőztem
a hangyák meg megdöbbenve
néztek
rohanva a sebes sünt is
elgázoltam
mikor pedig a meredeken
lecsúsztam
tenyerem térdem megsértettem
a mocsárban
fejem tetején
egy béka nyugodtan
kuruttyolt
Belgrád, 2019. 2. 10. – 6.
16.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Живко Николић: Одбегле слике, Смедеревска песничка
јесен, 2021. стр. 36.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése