Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –
Поводом
вука… Знам ту воду, слутим и то место на обали (између два стара, једва жива јаблана) ... где је отац – истина са супротне стране реке – видео вука. Све што је веродостојно, стављам на један тас и читаво минуло време на други – па опет остајем у недоумици ... Могу да замислим тог вука, његов поглед над водом, лаптање ... Могао бих колико сутра да одем до тих јабланова. Али ... шта? Али ... зашто?
|
Farkassal kapcsolatos… Ismerem azt a vizet, a
parton azt a helyet is sejtem (két öreg, száradófélben lévő
jegenye között) …ahol apám – igaz, a folyó túlsó partján – farkast látott. Minden, ami hiteles a mérleg egyik serpenyőjébe teszem a teljes múltat a másikba –
mégis kétkedek… El tudom képzelni azt a
farkast, víz feletti tekintetét, habzsolását… Azokhoz a jegenyékhez akár holnap el tudnék menni. De …mi? De …miért? Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Васа
Павковић: У варљивом животу, КОВ, Вршац, 2012. стр
: 24.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése