Živko Nikolić Млад – Fiatal voltam

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Млад   јутрос сам се пробудио млад спреман ка сунцу да полетим али је сунце ка твом наручју измицало у зрак се изливало у траву плаветну плаве звезде широко расклапало једно је зрно на мој длан пало длан се ширио а ја сам био млад и плаво је било тамо где сам стао јер је плаво од тебе дотицало та нит на мом длану то зрно тек сам се пробудио а већ си ми и осмех и чело у плаво обојила био сам бескрајно плав плав до само теби знаног облика   25. 8. – 16. 12. 2001. Београд

Fiatal voltam   ma reggel fiatalon ébredtem a nap felé akartam röppenni de a nap öled felé mozdult szétterült a levegőben a kék fűben szétszórta a kék csillagokat egy szemcse tenyeremre esett a tenyér terjedt én meg fiatal voltam és kékségben álltam mert tenyeremen az a szál az a szemcse a kék tőled eredt éppen csak felébredtem de mosolyomat és homlokomat kékre festetted végtelen kék voltam kék a csak számodra ismert alakban   2001. 8. 25. – 12. 16. Belgrád   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor