Biljana Milovanović Živak: Емпатија – Szánalom

 

Biljana Milovanović Živak Požarevac, 7. mart 1972. –  

Емпатија   Колегиница ми вели: Шта хоћеш, видиш како је та и та Тако и тако, још горе страдала, Па њој је замењена цела нога! И сада хода, додуше као робот, па шта! Ћути, није то ништа! – и одлази Козметичару, да јој затегне боре на подбулом лицу.   И заиста, неки су умрли одмах по рођењу А неки се нису ни родили.   Зар на живот као трку, такмичење, Вечиту борбу и отимање Да пристанем? Никаква борба мени не приличи Јер то је за жентураче, Оне што се отимају о мужеве и љубавнике И мрзе друге жене. Немају достојанство.

Szánalom   Munkatársam állítja: Mit akarsz, látod, az és az Még rosszabbul járt, Annak meg az egész lábát kicserélték! Most is jár, igaz, mint a robot, na és! Hallgass, ez semmi! – és A kozmetikushoz fordul, hogy arcáról a ráncokat eltüntesse.   Valóban, egyesek halva születtek, Mások a születést sem érték meg.   Nyugodjak bele, Futam, verseny, Állandó harc, rablás az élet? A küzdelem nem kenyerem, Az a némbereké, Akik férjekért, szeretőkért küzdenek, És nőgyűlölők. Méltatlanok.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим, Књижевна општина Вршац, Вршац, 2022.