Živko Nikolić
Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –
На сав глас
ако ми је срце испунио твој осмех
ако су у њега и твоје усне стале
а нашло се места за очи и дланове
зашто из ноћи у ноћ има један трен
када се изненада будим и дозивам те на сав глас.
19.
12.
1996. Београд
Izvor:
Живко Николић: Певање, прах и нада/ Le chant, la poussiere et lʼespoir,
Књижевно друштво Свети Сава, Српски песници париског круга/ Poètes serbes du cercle parisien
Београд/Paris, 2014. стр. 32.
Fennhangon
ha mosolyod szívemet
kitöltötte
ha mellette ajkad is belefért
meg ott
a szem és a tenyér is
megtalálta helyét
éjszakáról éjszakára egy
pillanatban
hirtelen miért ébredek
fennhangon miért hívlak.
1996. 12. 19. Belgrád
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése