|
(О)да гласницима
Морали су бити рођени заједно с Творцем
чим су први разгласили вест
о Његовом постојању,
о делима које чини,
правилима које прописује
да све има своје место,
да ником Његовом вољом не смета.
Касније су све време бивали будни,
да слуте, на време виде
и огласе постојање свега,
чак и када то неко не жели.
Оглашавали су победе и поразе,
ратове иза којих су остајали само они,
ти често сумњиви сведоци,
једва чекани да упозоре,
убеде, предомисле, обрадују,
победе страх (к)од других,
каткад промене слику света,
чак и кад се он налазио у бездану
у коме сами нису хтели.
Често против своје воље,
бивали су гласници црних вести,
без икакве властите кривице
ширили туђе лажи,
завршавали на стубовима срама,
вешалима и стратиштима,
као награда онима што знају
ал’ умеју да ћуте.
Ода гласницима,
који знају да нађу меру
између онога што чују и виде
и онога што сами мисле,
који својом мудрошћу
учине да лоше вести мање погађају,
лепе не дижу одмах на ноге
и не одводе лако на странпутицу.
(О)да гласницима,
који одгађају смрт
и њен крајичак
увек везују за нови живот.
(О)да свима нама,
у којима буја семе гласника
али својим плодовима
никог и ништа не ометамо
да цвета према својој природи,
нити семеном тих плодова
неког или нешто трујемо
ни према својој
ни према њиховој вољи.
|
Óda a
hírnökökhöz
A
Teremtővel együtt kellett születniük,
hisz létezését,
tetteit,
rendeleteit,
melyek jelzik,
mindennek
meg van a maga helye,
akaratával
senki senkit se zavarjon
elsőkként
kürtölték világgá.
Később
állandóan éberek voltak,
hogy érezzék,
időben észleljék
és
hirdessék mindazt, ami van,
még akkor
is, ha valaki ellenzi.
Közzétették
a győzelmeket, a vereségeket,
a
háborúkat, melyek mögött csak ők álltak,
ők, a
gyakran gyanús tanúk,
a várva
vártak, hogy figyelmeztessenek,
meggyőzzenek,
álláspontot változtassanak,
a másoktól
való félelmet legyőzzék,
olykor a
világ képét megváltoztassák,
még akkor
is, ha az az általuk nem kívánt
immár a
szakadékban volt.
Nem
egyszer, akartuk ellenére,
a rossz
hírek hírnökei voltak,
önhibájukon
kívül
idegen
hazugságokat terjesztettek,
szégyenoszlopon,
bitófán netán
vesztőhelyen
végeztek,
ajándékként
azoknak, akik tudnak
de hallgatnak.
Óda a
hírnökökhöz,
azokhoz,
akik a látottak és hallottak,
valamint
saját ismeretük alapján
a
valóságot felismerik,
akik
bölcsességükkel
a rossz
híreket kevésbé rossznak mutatják,
a jókat
meg úgy, hogy ne repesve fogadják
és tévútra
ne vigyenek.
Óda a
hírnökökhöz,
akik késleltetik
a halált
és egy
részét
mindig új
élethez kötik.
Óda
mindannyiunkhoz,
akikben a
hírnökök magja virul,
senkit,
semmit sem zavaró
termésünk
úgy
boruljon ismét virágba,
hogy az új
termések magjával
se saját,
se más
kívánsága szerint,
valakit
vagy valamit ne mérgezzünk.
Fordította: Fehér Illés
|
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése