Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –
|
(О)да мајци
Да ју је Бог имао
ко зна како би свет изгледао
Можда би брига
коју би с Њим поделила
лишила природу зла
човека да буде
увек најгоре оружје
Свест о нама
била би јаснија
затамњена места
оку ближа
уму угоднија
Јер Она је Утроба
у којој се све зачиње
развија до рођења
задојено њеним млеком
успоставља равнотежу
на којој све почива
Љубав браће и сестара
не би одређивала мржња
која је њено друго лице
и својом сумњом све ремети
Чак би и смрт
можда имала друго име
(О)да Мајци
пресељеној
у вечности
и пре него што је помислила
да роди Бога
Мајци о којој
можда ни Бог
ништа не зна
|
Óda az
anyához
Ha
Istennek lett volna
ki tudja a
világ milyen lenne
Talán a
gondoskodás
melyet
megosztott volna Vele
a
természetet a gonosztól szabadította volna meg
az embert meg
attól hogy
ne a
legrosszabb fegyver legyen
Önmagunkról
a tudat
tisztább
lenne
a homályos
helyek
a szemhez
közelebb
az elmének
kedvesebbek lennének
Mert Ő a
Mélység
a
születésig minden benne
keletkezik
fejlődik
táplálkozik
minden az
általa teremtett
egyensúlyon
nyugszik
A testvéri
szeretetet
nem másik
arca
a gyanúval
mindent megbontó
gyűlölet
határozná meg
Talán a
halált is
másként
neveznénk
Óda az
anyához
aki
mielőtt arra gondolt volna
hogy
Istent szüljön
az
örökkévalóságba költözött
Az Anyához
akiről
talán maga
az Isten sem
tud semmit
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése