Nataša Stanić Фрагменти сећања – Emléktöredékek

 

Nataša Stanić Trebinje, 14. septembar 1971. – 

Фрагменти сећања   Да ли се сећаш, Ева да смо биле девојчице кад си живела у кући на средини Гробљанске улице у дворишту нар дозрева и од сласти ће пући као фрагменти сећања који остају у скровишту срца кад више нема враћања само се у сузама грца осмехнеш се девојчици у себи и седнеш за клавир и свираш а твоји прсти воле Моцарта то је укорењено у теби не можеш да бираш јер љубав се деси попут рата и једнако жртве тражи истински и без трунке лажи

Emléktöredékek   Emlékszel-e, Éva, kislányok voltunk mikor a Temető utca közepén lévő házban éltél az udvarban gránátalma érett majd szétfakadt oly édes volt mint a szív rejtekében maradt emléktöredékek ha már nincs visszaút könnyben fuldokol a lényedben maradt kislányra mosolyogsz zongorához ülsz és játszol ujjaid Mozartot szeretik beléd rögződött nem választhatsz mert a szerelem mint a háború kitör és szintén áldozatot követel valósat hazugság nélkülit   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor