Kajoko Jamasaki Kanazava,
14. septembar 1956. –
|
Азурни
рибњак Срби Митровићу Удаљава се глас продавца: на улици у јесен на столици седиш. Обрадован случајним сусретом, нудиш ми локвањ: „Узми један, који хоћеш!” У белом ћупу, пуном воде, лелуја још један, последњи цвет. Колебала сам се: чује се разбрајалица. Ко је изговара? Ни ти то не знаш. (Данас смо добро продали цвеће...) Лагано ваздух румени, у далеком рибњаку заблиста вода.
|
Azúr halastó Srba Mitrovićhoz1 Távolodik a kereskedő
hangja: az utcán az őszben széken ülsz. A véletlen találkozás örömére tavirózsát kínálsz: „Vegyél egyet, bármelyiket!” A vízzel teli csuporban még egy lebeg, az utolsó. Habozok: mondóka hallatszik. Kitől ered? Te sem tudod. (Ma sok virágot adtunk el…) A levegő rózsaszínű, a víz a távoli halastóban
csillan. 1Srba Mitrović (ejtsd; Szrba Mitrovity – 1931. – 2007.)
szerb költő Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése