Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –
5.
Тек
да наслуте праву меру…
Тек да наслуте праву меру тачан угао вечни мајстори
Дедови наши вешто су бирали место дом да саграде
Четири угаона камена спрам звезда с вечери младе
Постављаху чекајући изјутра мале госте у тој гори –
бубе и мраве Или на истом месту у подне ко у тору
Затварали стадо и посматрали њихов миран сан
О томе писати песму у завичају Поћи нежан у гору
Чувствима подлећи у висинама радостан
Поезија је љубав на свим језицима! Стих уписан
На највишем камену о који се спотакох у бескрају
Сва енергија космоса која се овде у љубави слила
Ако се речи не грле не љубе – то овде знају -
Нема лепоте и песме Привид и обмана неког поета
Од изласка до заласка сунца тек пола је света
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 27. стр.
5.
Csak sejtetették a pontos
méretet…
Csak sejtetették a pontos
méretet szöget az örök mesterek
Nagyapáink otthonuknak
ügyesen választottak helyet
Nászéjszakán a csillagok felé
négy sarokkövet helyeztek
Kis vendégeket várva már kora
reggel –
bogarakat és hangyákat Vagy ugyanazon
a helyen délben
Az állatokat karámba zárták
és nyugodt álmukat lesték
Szülőföldünkön erről írj
verset Pihenj meg a hegyekben
Az örömteli magasban élvezd a
tavasz leheletét
A líra minden nyelven
szerelem! Sort a legmagasabb
Sziklára írtam ahol a
végtelenben megbotlottam
A kozmosz minden energiája
itt a szeretetbe szakad
– Itt tudják – ha nem ölelnek
csókolnak a szavak
Nincs szépség költemény Csak költői
fondorlat
Napkeltétől napnyugtáig fáraszt
nyomaszt
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése