Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. –
|
Четвртак
Одлази лето:
на трг
поново долазе трговци.
Враћаш се
у свој пејзаж.
А ја нестајем у мирисима:
уловљених риба,
посечених ружа
и сувог босиљка.
Кроз онај зид не могу да прођем,
ова врата
не смеш да такнеш.
Отворих прозор:
шири се наше небо.
(Ја сам твој ваздух.)
|
Csütörtök
Távozik a nyár:
a térre
megint jönnek a kereskedők.
Saját vidékedre
térsz vissza.
Én meg az illatokban tűnök
el:
a kifogott halakéban,
a levágott rózsákéban
és a száraz bazsalikoméban.
Ezen a falon nem tudok
átmenni,
ezt az ajtón
érintened nem szabad.
Kinyitottam az ablakot:
kitárult az égboltunk.
(A levegőd én vagyok.)
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése