Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. –
|
Неора
Ни киша, ни сунце.
Та светлост ме опија.
Све је пред очима, а далеко.
Зато је рад у башти најбољи.
Мајка цимне двапут ашов у дубину
и преврне глатку сису земље.
Није свака киша за сејање.
Ако стално пада – неора.
Она мало гушћа од росуље – та!
Чим се сушне двориште пропева.
И сви причају да је најлепше
кад отац и мајка раде заједно.
Тад је живот јак.
А кромпир брзо процвета.
Ја скупљам златице
и највећу стављам на врх прста
– да полети.
|
Meddő
Se eső, se napsugár.
Ez a fény elragad.
Minden a szem előtt, mégis a
távolban.
Ezért legjobb a kertben
dolgozni.
Az anya kétszer döfi az
ásót a mélybe
és átfordítja a föld sima
keblét.
Nem minden eső termékeny.
Ha állandóan esik – meddő.
Az a harmatnál kicsit
sűrűbb – az!
Amelytől a száraz udvar dalolni
kezd.
És mindenki mondja,
legszebb
mikor az apa és az anya
együtt dolgoznak.
Akkor él az élet.
A burgonya hamarosan
virágba borul.
Én a burgonyabogarakat
gyűjtöm,
a legnagyobbat ujjam
hegyére teszem
– hogy elszálljon.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor: autor
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése