Dragan Bošković
Beograd 16. februar 1970. –
Bez predaha
Rekao sam svojoj senci
: ti si grbavi kaluđer - moja neostvarena želja.
Rekao sam sebi
: vitez si tužnog lica - sa olovkom u zgrčenoj šaci.
Rekao sam ti
: peščana si plaža
nad kojom lebde krhotine želja i zaborava
(otpad sa potopljenih prekookeanskih brodova);
rekao sam ti
: knjige su pokvareni umnjaci u mojim desnima
u stihovima zamiru vešto skrivene munje
tuđim pesmama verujem
kao deca mađoničaru na vašaru.
: ti si grbavi kaluđer - moja neostvarena želja.
Rekao sam sebi
: vitez si tužnog lica - sa olovkom u zgrčenoj šaci.
Rekao sam ti
: peščana si plaža
nad kojom lebde krhotine želja i zaborava
(otpad sa potopljenih prekookeanskih brodova);
rekao sam ti
: knjige su pokvareni umnjaci u mojim desnima
u stihovima zamiru vešto skrivene munje
tuđim pesmama verujem
kao deca mađoničaru na vašaru.
Rekla si
: to je Silvija Plat.
Rekla si
: ona je uginula riba koja se prevrće na površini ekrana.
Rekao sam
: bez predaha.
: to je Silvija Plat.
Rekla si
: ona je uginula riba koja se prevrće na površini ekrana.
Rekao sam
: bez predaha.
Szakadatlan
Árnyékomnak mondtam
: púpos szerzetes vagy – teljesületlen kívánságom.
Magamnak mondtam
: búsarcú vitéz vagy – görcsbe rándult tenyérben ceruzával.
Neked mondtam
: homokpart vagy
feletted vágy- és feledésszilánkok lebegnek
(elsüllyedt óceánjáró-hajóhulladékok) ;
neked mondtam
: a könyvek szuvas bölcsességfogak ínyemben
a sorok
közt ügyesen rejtett villámok csendesednek
idegen
soroknak hiszek
akár a
gyerekek a vásárban a bűvésznek.
Azt
mondtad
: ez Plat
Szilvia.
Azt
mondtad
: ő a képerenyő
felszínén hánykolódó haltetem.
Azt
mondtam
:
szakadatlan.