Jovanka
Stojčinović-Nikolić Ritešić 21. juni
1952. –
Отац
Такав је Отац
био
Мирно је
сједио на ниској малој столици
Повремено
отварајући враташца на
Смедеревцу
Џарајући ватру
А онда би међу
дланове
(С већим жаром
него у шпорету)
Спуштао лице
Кажипрстом прелазећи преко
Десне обрве
Као оком преко житног поља
Тако би на
свом лицу рукама обављао
Замишљени
посао па би се на кожи чела
Дуж дубоких
бора
Распоређивала
наша само Оцу видљива крила
Мјестимично
осјенчена звјезданим сјајем
Под који нас
је вјешто склањао
Повремено
милујући сваку звијезду понаособ
Све док се
нису размилиле свуд уоколо
И упалиле
свјетлост показујући нам Пут у свијет
Никада више на
очево чело нису се (звијезде) вратиле
Свако је
отишао за својим послом
Ми смо и даље
Из свјетског пространства
Свој израз
лица подешавали према очевом
У души носећи
тајанствени дуборез његовог чела
Као Ждралови
млади за Оца кликћемо из тамних дубина
Да му се од
тишине Срце не поцијепа
(То ми Оче
зато што другачије не умијемо)
Такви смо како
си нас научио
Какав си и ти
био Оче
Izvor: autor
Az apa
Ilyen volt Apánk
Alacsony kis székén csendesen ült
Olykor hogy a tűz lángra kapjon
A tűzhely
A parazsat piszkálta
Majd arcát tenyerébe temetve
(A tűzhelynél hevesebben)
Mutatóujjával jobb szemöldökét
Simogatta Ahogy szemével a búzamezőt
Kezével arcán így végezte
Az elképzelt munkát majd homlokán
A mély ráncokon
Csak Apánk számára látható helyenként
Csillagfénnyel jelzett szárnyainkat rendezte
Melyek alá ügyesen helyezett el bennünket
Időnként minden csillagot külön cirógatott
Míg szerteszét nem szóródtak
De fényárban úszva nekünk a világba vezető Utat így
mutatta
Apánk homlokára (a csillagok) sosem tértek vissza
Mindenki saját útját járja
De mi továbbra is a Világűrben bolyongva
Lelkünkben apánk homlokának titkos metszeteit hordozzuk
Arcvonásainkat hozzá igazítjuk
Fiatal Darvakként a sötét mélységekből Apánkat szólítjuk
Hogy Szíve a nagy csendben meg ne repedjen
(Mi Apám másként élni nem tudunk)
Ahogy tanítottál bennünket olyanok vagyunk
Amilyen te is voltál Apám
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése