Keresés ebben a blogban

2023. október 29., vasárnap

Vasa Pavković Разговор о смуку – A siklóról beszélgettünk

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

Разговор о смуку
 
– Не бој се! – рекао сам,
истина тек када је смук
минуо у травуљини.
 
Била је то одиста стара
и крупна змија; затекла си је
чело дедине старе куће,
скотурану крај бурета
замућене кишнице.
 
– Змије дуго живе,
за разлику од људи.
Вероватно нико не зна
зашто је тако – причао сам.
 
– Ма пусти змију! – рекла си
доцније, кад сам говорио
како смукови сисају краве.
 
– Ма пусти смука и попиј
једну лозу! – рекла си ми
непознатим мушким гласом.
 

A siklóról beszélgettünk
 
– Ne félj! – mondtam a nőnek,
igaz, csak akkor, mikor a síkló
már élettelenül feküdt a fűben.
 
Valóban öreg,
hatalmas kígyó volt; nagyapa
öreg házanál találtad,
a zavaros esővízzel tele
rozoga hordó mellett.
 
– Az emberekkel ellentétben
a kígyók sokáig élnek.
Valószínű senki sem tudja,
miért van így – meséltem.
 
– A fenébe a kígyóval! – mondtad
később, amikor arról beszéltem,
hogy a síklók szopják a teheneket.
 
– Mi közöd a siklóhoz, igyál
egy kupica pálinkát! – mondtad
ismeretlen férfi hangon.
 
Fordította: Fehér Illés

Izvor: Васа Павковић: У варљивом животу, КОВ, Вршац, 2012. стр: 29.

Nincsenek megjegyzések:

Megjegyzés küldése