Aca Vidić Господар тишине – A csend ura

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. –

Господар тишине  
 
Алкионова песма
 
Нисам тужан ни кад не волим да певам
Само забезекнут у празно
 
Ја сам се у тишини родити знао
У буђењу ветровитог дана
И био понављање вештине ћутања у човеку
 
Као посвећену птицу
Прекрива ме морски вал
 
Себе сам утро у биљку
Искрио голу немоћ
У сенци тражио хладовину
У извесну тачку скупљао зеницу
 
Одазивао се на свој глас
Валовити глас из тужних уста
Кад проговори дубоко о себи
 
 
СВЕ ИЗ ДУБИНЕ ДОЗИВА СВОЈУ ТИШИНУ
И сенка трајног мира
Над тишином корњачиног оклопа
Отуђује своју душу да у тишину се врати
 
А галеби модри ...
Прекрива ме морски вал
Тишина тишином говори о тишини
Осмехом или
            Затезањем коже
Тишине трају много не говоре
Ћутањем ће да се огласе
ЗАБОРАВЉАЈУ СВЕ ШТО БИ ТРЕБАЛО
ДА ПАМТЕ
 
А галеби модри ...
 
Тишина страхује
Над гробљима: тих бруј и свитање
 
Главу дигнем на небо
Идем по свитање
 
Блиско томе:
ШТА ИМА МИРНИЈЕ ОД ДРВЕТА
Можеш га имати за пријатеља
(Пењући се њиме до неба!)
 
И звиждећи над водом
Убити тог aлкиона
 
Ту злослутну птицу
 
Izvor: Аца Видић: Јахао сам према дрворедима, Златно Руно, Београд, 2021.
 
 
A csend ura
 
Alküoné dala
 
Akkor sem vagyok szomorú, mikor nem dalolok
Csak az ürességbe bámulok
 
A csendben születtem
A szeles nap hajnalán
És az emberben az ismétlődő hallgatás mestere voltam
 
Felszentelt madárként
Takar a tenger hulláma
 
Növénybe húzódtam
Tehetetlenség áradt belőlem
Enyhülést árnyékban kerestem
Szembogaram meghatározott pontba halmoztam
 
Önmagam hangjára válaszoltam
A szomorú szájból hullámzó hang eredt
Mikor a mélyből megszólalt
 
 
A MÉLYBŐL MINDEN A SAJÁT CSENDJÉT SZÓLÍTJA
És az örökös béke árnya
A teknős páncélzata felett
Saját lelkét arra ösztönzi a csendbe térjen vissza
 
A kék sirályok meg…
A tenger hulláma takar
A csendben a csend a csendről beszél
Mosolyogva vagy
               Bőrt húzva
A csend tartós sokat nem szól
Hallgatással jelentkezik
MINDENT FELED AMIT MEG KELLENE
JEGYEZNI
 
A kék sirályok meg…
 
Csend reszket
A sírok felett: csendes moraj és virradat
 
Fejem az ég felé emelem
A virradatért megyek
 
Ezzel rokon:
A FÁNÁL MI CSENDESEBB
Barátod
(Segítségével az ég felé kapaszkodsz!)
 
És a víz felett fütyörészve
Megölöd Alküonét
 
Azt a vészhozó madarat
 
Fordította: Fehér Illés