Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. –
11. безданим ће
темељима…
Безданим ће темељима своје девичанство
невесте
из завичаја дати Доћи ће
тај тренутак свакако
Сусрет неодгодив Биће како
је писано Онако
Као на таласима Егејског
мора док се мресте
Душе наше и хитају ка
Светој гори Можда се све
Догоди овде у тишини И ми ћемо само нежно поћи
Ка источним шумама
сунчевим сјајем заоденути
Са древним артистима и
тесарима старе храстове
Целиваћемо Мудрошћу
дубоком у раскоши песме
увлачићемо се у чаробне
годове као у праисторију
Доћи ће свакако тај
тренутак овде у рајским вртовима
Толико је љубави са којом
се нешто мора чинити Има
У дану овом превише тајни
и лепе вечности у нама
Јер ће то моћи само они из
векова давних неимари
Izvor:
Обрен Ристић:
Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024. 33. стр.
11. ártatlanságát a menyecske…
Ártatlanságát a menyecske a
szakadék-alapoknak
adja majd Bizonyosan eljön az
a pillanat
A halaszthatatlan találka Úgy
Ahogyan szavakba foglalt
Leheleteink az Égei tenger
hullámain találkoznak
És a Szent hegyre egymásba
kapaszkodva sietnek
Talán mindez itt a csendben
történik És mi is elindulunk
A keleti erdők felé napsugár-áradatban
öreg tölgyeket
Hajdani akrobatákkal és
ácsokkal együtt csókolgatunk
A költemények sokrétűségében
rejlő bölcsességgel
lépünk majd a fenséges
évgyűrűkbe az őstörténetbe
Bizonyosan eljön az a
pillanat itt a mennyei kertekben
Annyi a szeretet amivel
valamit kezdeni kell Ebben
A napban a bennünk lévő
örökléttel együtt túl sok a talány
Ezt megfejteni csak az ősi
mestereknek adatott meg
Fordította: Fehér Illés
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése