Dejan Spasojević Loznica 19. 01. 1978. –
|
Aфоризми XIII.
Зашто славимо људе из далеке прошлости?
Зато што упокојени не сметају!
Он их jе научио рачунању времена:
Чим га виде одмах знају колико је сати!
Стандардно, плату је појео стандард.
Влада невладин сектор.
Власт је у ентеријеру, док је опозиција више
екстеријер.
Политички амбијент:
сличан се сличном радује, то ме и брине.
Како да објасним баби да рекс није пас него краљ.
Радују се робови „црном петку’’, не знајући да су предмет трговине.
Све је мање живота у визијама господра живота и
смрти.
Своде све на свој ниво - подземља.
Питање ме једно плаши: ко су њихови, а ко су
наши?
Људе који су у великој нужди не треба кривити за
малу принципијелност.
Постајемо центар за културно заобилажење културе.
Скресао бих му у брк, али нема бркове.
Пун нам је монитор једних те истих вијести.
|
Aforizmák XIII.
Miért
ünnepeljük a régmúltból az embereket?
Mert
a halottak nem zavarnak!
Megtanította őket – az
időszámításra:
amint meglátják,
tudják, hány óra van.
Standard: a fizetést
megette a standard.
Hatáskörön
kívüli hatáskör van hatalmon.
A hatalom a beltérben van, míg az ellenzék inkább a
szabadtérben.
Politikai színtér:
a hasonló a hasonlónak tapsol, ez aggaszt.
Hogyan
magyarázzam meg nagyanyámnak, hogy rex nem kutya, hanem király.
Örülnek a rabok a „fekete
pénteknek”, nem tudják, hogy őket árulják.
Az élet-halál ura látomásában
egyre kevesebb az élet.
Mindent
saját szintükre hoznak – alvilágira.
A kérdés egyaránt riaszt: kik tartoznak hozzájuk és kik hozzánk?
Kisebb elvtelenségért
nem kell elítélni a nagydolgukat végzőket.
A
kultúra kulturális megkerülése központjává válunk.
Bajuszába dörgölném,
de nincs bajuszom.
Utunk ugyanazon hírek
képernyője.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Дејан Спасојевић: Исклесане мисли –
афоризми, АСоглас, Зворник, 2025.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése