Srđan Opačić
Osijek 23. novembar 1967. –
|
Небески
абакус
(Надежди Михајловић)
Смрт професорке математике
и смрт мајке наше познанице
била је једна иста смрт.
Ми нисмо знали да је наша познаница
кћерка наше бивше професорке.
Случајно смо
мада у случајност не верујемо
неколико месеци касније
склопили коцкице тог мозаика.
Смрт свих људи на свету
је једна те иста смрт.
Животи су нам различити
али је смрт увек иста.
На абакусу свог живота
професорка је несмотрено
преместила и последњу куглицу.
И сад на небеском абакусу
рачуна дане до истека времена
и Страшнога суда
а то је једначина са много непознатих
и то није ствар само математике.
|
Mennyei abakusz
(Nadežda
Mihajlovićhoz)
A matematika tanárnőnk
és ismerősünk édesanyjának
halála
ugyanaz a halál volt.
Nem tudtuk, hogy ismerősünk
a volt tanárnőnk lánya.
Véletlenül
igaz a véletlenekben nem hiszünk
néhány hónappal később
állítottunk össze e mozaik kockáit.
A világ minden ember halála
ugyanaz a halál.
Életünk különböző
de a halál mindig azonos.
Életének abakuszára
a tanárnő az utolsó gömböt
meggondolatlanul helyezte.
Most mennyei számolótábláján
számolja a napokat az idő
végzetéig
az Utolsó ítéletig
ez pedig sokismeretlen
egyenlet
és nem a matematikára
tartozik.
Fordította: Fehér Illés
|
Izvor:
Срђан Опачић: Истина о смрти је лаж
београд, Свет књиге 2019. стр. 15.
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése