Nevena Milosavljević Игра престола – Trón-játék

 

Nevena Milosavljević Novi Pazar 13. april 1990. – 

Игра престола   Опколили смо сопствене мисли У два логора Два стецишта угаслих Очекивања. Седимо са две стране Исте арене А на попришту Без смењивања Слутње само Још се као Лавови Са гладијаторима боре. Отворимо наше усне Нека нам уђе кроз поре И меке учврсле боре Макар трачак Неразумевања. Макар привид Узајамног исмевања. Раскрсти прсте камене У чвор свезане За сваки случај. Не гаси пламене Из груди што букте Па врата закључај Од тешког храста Што за нама хукте. И као да смо сами На овом свету Начини потез први И на овом рулету Ми Играмо до задње Капи крви Игру престола, Без мрве кајања До задњег прага Неиздрживог бола И ко победи ̶  Нека слави пораз!

Trón-játék   Saját gondolatainkat Két táborra osztottuk Az eltűnt elvárások Két csomópontjára. Ugyanazon színtér Két oldalán ülünk De a küzdőtéren Váltás nélkül A sejtések Oroszlánokként Gladiátorokkal Küzdenek. Nyissuk ajkunkat A pórusokon és a megkeményedett Ráncokon legalább Szikrányi meg nem értés Hatoljon át. Egymás becsmérlésének Legalább látszata. Mindenesetre Ujjaidat Kulcsold össze. A lángokat mellkasodban Ne oltsd ki Zárd be A mögöttünk csapódó A nehéz tölgyajtót. Mintha ezen a világon Egyedül lennénk Tedd meg az első mozdulatot És ezen a ruletten Mi A trón-játékot Az utolsó vércsöppig Játsszuk Szemernyi megbánás nélkül Az elviselhetetlen fájdalom Utolsó küszöbéig És a nyertes – Ünnepelje a vereséget!   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.poezijasustine.rs/2017/11/nevena-milosavljevic-igra-prestola.html

Nevena Milosavljević Нисам ти рекла – Nem mondtam el

 

Nevena Milosavljević Novi Pazar 13. april 1990. – 

Нисам ти рекла   Нисам ти рекла све, Да име је моје верност, Да свака ми је песма недореченост…   Ни да су у мом срцу камене сфере, Које ће надживети све небодере, Које једним трептајем ствараш.   Нисам ти рекла све, Јер си далеко од мог вида, У зени ми је око Сахаре, изгубљена Атлантида.   И на престолу усана исклијали слад, Чело ми је планина Рораима, А слапови косе Вечни пламени водопад.   Нисам ти рекла све, Сузе су моја истина, У језеро просута златна прашина;   Из којег изрони твоја сунце-кожа И зарумени платно изгубљено у вечностима, Кад тихо признам сан о једним прстима.

Nem mondtam el   Nem mondtam el mindent, Hűség a nevem, Befejezetlen minden költeményem…   Azt sem, szívemben kőgömbök vannak, Túlélik az egyetlen pillantásoddal Alkotott felhőkarcolókat.   Nem mondtam el mindent, Mert messze vagy, elérhetetlen, Szememben az elsüllyedt Atlantisz, a Szahara.   És ajkam trónján a gyökeret vert kéj, Homlokom Roraima csúcsa, Hajam zuhataga meg Örökös lobogó vízesés.   Nem mondtam el mindent, Igazságom a könnycseppek, Tóba szórt arany porszemek;   Napsugár-bőröd onnan kerül a felszínre És elpirul a végtelenségben elveszett vászon, Mikor bevallom az egyetlen ujjról való álmom.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Невена Милосављевић – Поезија са извора – Суштина поетике (knjizevnicasopis.com)

Nevena Milosavljević Срце – A szív

Nevena Milosavljević Novi Pazar 13. april 1990. –

Срце Какво је дело човек... Боже, Ти, га од праха умеси, удахом сазда душу, ум му засади ко дрво, ал' срце му остави голо! На пропланку живота, на ветрометини жеља, на раскрсници одлука, у промашеним лукама, голо сироче. Какво је дело човек... Ходи, куд га срце води.

A szív Milyen alkotás az ember… Uram, porból gyúrtad, lelket lehelettel adtál neki, értelmét faként mélyre ástad, de szívét csupaszon hagytad! Az élet tisztásán, a kívánságok csataterén, a döntések keresztútján, a tévedések dokkján, meztelen árva. Milyen alkotás az ember… Megy, amerre szíve vezérli. Fordította: Fehér Illés

Izvor: http://nekazano.me/poezijom-protiv-korone/ostani-kod-ku%C4%87e-ostani-doma-nevena-milosavljevi%C4%87.php