Добар дан, мраче, врховни учитељу |
Jó napot,
homály, te legfőbb oktató |
A költészetről - az Ezüst híd/Srebrni most fordításkötetemről - fordításaim - kedvenc verseim - gondolatok - magamról O poeziji - o knjizi prevoda Ezüst híd/Srebrni most - moji prevodi - omiljene pesme - zabeleške - o sebi
Keresés ebben a blogban
2022. február 13., vasárnap
Predrag Bjelošević Добар дан, мраче, врховни учитељу – Jó napot, homály, te legfőbb oktató
2022. január 27., csütörtök
Predrag Bjelošević Људи коме да се приклоним – Emberek, hová csatlakozzak
Predrag Bjelošević
Banja Luka 29. 05. 1953. –
Људи коме да се приклоним |
Emberek, hová
csatlakozzak |
2022. január 15., szombat
Predrag Bjelošević: У сну, предворју новога свијета – Álomban, az új világ előcsarnokában
Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –
У сну, предворју
новога свијета |
Álomban, az új világ
előcsarnokában |
2021. szeptember 30., csütörtök
Predrag Bjelošević : Човјеку који нас окупља – A bennünket összefogó emberhez
Predrag Bjelošević Banja
Luka 29. 05. 1953. –
Човјеку који нас окупља |
A bennünket összefogó emberhez |
2020. február 11., kedd
Predrag Bjelošević Бити присутан – Légy jelen
Бити присутан
Као цвијет
што се мирисом супротставља
надолазећој олуји времена
И Тамо
гдје се дијели мисао
од своје подмукле саосјећајне
примисли
која заводи странпутицом привида
И Негдје
које се претвара у Ту
у ком се за добро страда
Бити присутан и као цвијет
надмоћан
због мириса у чијој служби надмени је
вјетар
Тек вртлар незадрживог
растиња
|
Légy jelen
Mint a közeledő
vihar ellen
illatával
ellenálló
virág
Ott is
ahol a gondolat
saját
alattomos együtt érző
gondolatától
mely a látomás
tévútjára vezet elválik
Valahol is
amiből Itt keletkezik
ahol a jóság
sérül
Légy jelen virágként
is
fölényesen
illata
szolgálatában a felfuvalkodott szél
Csak az
ellenállhatatlan növényzet kertésze
Fordította: Fehér
Illés
|
2020. február 2., vasárnap
Predrag Bjelošević Између двије обале, гласник – Két part között, a hírhozó
Између
двије обале, гласник
Голуб лети и
гуче
Голуб лети и
гугуче
Са једне на
другу страну ријеке
Боже - голубице
Огласи му се
Голуб гуче гуче
гуче
Ријека је све
шира
Ријека је све
дубља
Ријека хуче и
пјени
Хучи и руши
властите обале
Обале су све
даље
Обале су већ
у измаглици
Голуб гуче гуче
гуче
Да ли ће
их прелетјети
Боже - Голубице
Огласи му се
Голуб јеца јеца јеца
Изнад наших глава
Црна браћо загледана
у себе
Само су му
рибари изнад површине
воде
Поставили бамбусове риболивке
Да предахне на
њима
Само су му
ловци стали у
заштиту
Окренувши цијеви на
страну Мрака
Што надире у
чопорима
Боже - Голубице
Огласи му се
Ко је тај
голуб
Данима кружи над
нама
Уморан ли је
гладан ли је
Окамењене сузе падају
У ријеку
Таласи нас запљускују
На обали
Већ скулптура је
постао
У простору
Између двије обале
Боже - Голубице
Огласи му се
|
Két part között, a
hírhozó
Száll a galamb és turbékol
Száll a galamb és turbékol
A folyó egyik partjától a másikig
Istenem – galamb-pár
Jelentkezz neki
Turbékol turbékol turbékol a galamb
Egyre szélesebb a folyó
Egyre mélyebb a folyó
Habzik és morajlik a folyó
Morajlik és saját partot rombol
Távolodnak a partok
Már ködben vannak a partok
Turbékol turbékol turbékol a galamb
Egyáltalán átér-e
Istenem – galamb-pár
Jelentkezz neki
Zokog zokog zokog a galamb
Fejünk felett
Önmagukba néző fekete testvérek
A vízfelszínen csak halászok vannak
Varsákat bambusznáddal feszítettek
Hogy azokon megpihenjen
Csak a vadászok védelmezik
Elfordítva a puskacső a mindenünnen
csoportosan rohamozó Sötét felé
Istenem – galamb-pár
Jelentkezz neki
Ki az a galamb
Napok óta felettünk lebeg
Vajh fáradt-e vajh éhes-e
Megkövesedett könnycseppek hullnak
A folyóba
A parton hullámok vernek
Bennünket
Immár szoborrá vált
A térben
A két part között
Istenem – galamb-pár
Jelentkezz neki
Fordította: Fehér Illés
|
2020. január 16., csütörtök
Predrag Bjelošević У сусрет тишини – Találkozás a csenddel
У сусрет тишини
Кад уђеш у ноћ
без сјенке
гдје свијет на
тренутак је стао
као камена
громада надвијена
изнад текућег
амбиса
Или кад се
ствари згусну у твом оку
па постану
свеколика препрека виду
да путем својим
не можеш даље
по снове
звјездане ићи
Ти стани лицем
изнад живог огледала воде
послушај жубор
ријеке
у себи
све док не
гране свјетла нутарњег зденац
А тад
засвијетли као час раснутка
што кроз водени талас на сув пут указује
до облутка у ком се чува искуство
исписано језиком Тврдога неба
ризницом васељене
Потом настави даље
кроз дōље до шуме тмасте
нутарње видјело слиједећ'
уз пој свитаца од укроћених ријечи
тишини свода
што с крајева пружа ти руке у загрљај
|
Találkozás a csenddel
Mikor az árny
nélküli éjbe lépsz
ahol az egy
pillanatra megállt világ
kőtömbként feszül
a cseppfolyós
mélység felett
Vagy mikor
szemedben a sűrűsödő tárgyak
a lát-teret úgy
takarják el
hogy a
csillagképes álmokig utadat
immár folytatni
képtelen vagy
Arccal a víz élő
tükre fölé állj
mindaddig hallgasd
a vízcsobogást
míg el nem ágazik
benned a fényforrás
Akkor pedig
a vízhullámon
keresztül
a száraz útra
mutató ébredés-pillanatként villanj
az űr kincstára a
Kemény égbolt
nyelvén írt bölcsességet
őrző
kavicsig
Azután menj
tovább
követve a belső
észlelést
völgyön át az
erdő-sötétig
jánosbogárkák
dalával kísérve
a megszelídített
szavak csend-boltozatáig
ölelésre tárt
karokkal nyúl feléd
Fordította: Fehér
Illés
|
.
2019. december 30., hétfő
Predrag Bjelošević Теби, који пролазиш – Hozzád, aki elmégy
Теби, који пролазиш
Човјек што
пролази жури
куд журиш
човјече који
пролазиш
Стићи ћеш брата
и оца ћеш очева
стићи
на Брдо
непостојано
кад се попнеш
Али знај и то
радостан нико
неће бити
због твог
херојског
подвига
кад Тамо дођеш
задихан
кад напокон се
успнеш
на Брдо наше
јединствено
пахуљу сопства
узвишену
А они од којих
си бјежао
заборавиће те
брзо
можда и презрети
јавно
због тога што си
умакао
кораком журним
у заједничко
вријеме одјевен
|
Hozzád, aki elmégy
Elmenőben siet az ember
te aki elmégy
hová sietsz
Utoléred testvéredet
és apád apját is utoléred
mikor a nemlétező
Hegyre érsz
De jegyezd meg
ha lihegve Oda érsz
ha egyedüli Hegyünkre
a pihe-sajátos magasztosra
végre felkapaszkodsz
hőstettednek
senki
sem fog örülni
Azok pedig akiktől menekültél
gyorsan elfelednek
talán még meg is vetnek
azért mert
gyors léptekkel
felötözve merültél a közös időbe.
Fordította: Fehér Illés
|
2019. december 6., péntek
Predrag Bjelošević Ништа, апсолутно – Semmi, abszolút
Ништа,
апсолутно
Бог зна
Бог сигурно зна
да не постојим
Само Ништа - у експанзији
Ништа - што смета
тек апсолуту
хранећи своју ништавност
из његових сочних воћњака
Бог зна
Бог сигурно зна
да не постојим
изван себе
Из Ништа проговарам
Ничему се обраћам
језиком апсолута
што пјева и режи истовремено
што слави и проклиње
воду прапочела
као могућност мисли
што се већ одваја
од свога творца
од апсолутног ништа
Бог зна
Бог сигурно зна
да не постојим
изван себе
Лутке су кренуле у живот
живот се враћа у хладовину сјенке
као лопта што се мијења у коцку
док се низ искрзано одијело времена
спушта у праоблик – Ништа
гдје обитава суштина
Гдје се Ништа у ништа преобраћа
гдје се Ништа са ничим спаја
гдје се Ништа на ништа наслања
Слушам шапат непостојеће материје
дивим се говору Тишине
осјећам додир
њеног дискретног величанства
видим сан
како и сам збуњен стоји
на непостојећем длану времена
Ништа – ништа
сам изван себе
и Све
док у теби постојим
Ништа обожавано
Ништа љубљено
Ништа апсолутно
Бог ми је свједок
|
Semmi, abszolút
Isten tudja
Isten biztosan tudja
nem létezek
Csak a Semmi – terjeszkedésével
a Semmi – épp
a tökélyt zavarja
saját jelentéktelenségét
lédús gyümölcsösével táplálva
Isten tudja
Isten biztosan tudja
önmagamon kívül
nem létezek
A Semmiből szólalok
A Semmihez szólok
a tökély nyelvén
mely egyszerre dalol és morog
ünnepli és átkozza
a vizet mint ősanyagot
mert felvetődött
hogy teremtőjétől
az abszolút semmitől
már elválik
Isten tudja
Isten biztosan tudja
önmagamon kívül
nem létezek
A babák az életbe indultak
az élet az árny hűvösébe tér
akár a kockává váló labda
az idő nyűtt öltözékén lecsúszva
az ősalakba ereszkedik – a Semmibe
ahol a lényeg tartózkodik
Ahol a Semmi semmivé válik
ahol a Semmi semmivel kapcsolódik
ahol a Semmi semmire támaszkodik
A nem-létező anyag suttogását hallgatom
a Csend beszédét csodálom
érzem
visszafogott nagyságának érintését
látom az álom
az idő nem-létező tenyerén
maga is zavarodottan áll
Semmi – önmagamon kívül semmi vagyok
és Minden
míg benned létezem
Imádott Semmi
Szeretett Semmi
Abszolút Semmi
Isten a tanúm
Fordította: Fehér Illés
|