Predrag Bjelošević: Други начин – A másik mód

 

Predrag Bjelošević Banja Luka 29. 05. 1953. –

Други начин   Други начин је увијек бољи и онда кад не успијеш да га оствариш и онда кад посумњаш у његову вриједност   Други начин је бољи од оствареног првог начина који си успио без нарочите муке и промишљања постићи   Други начин је твој ријетко остварени сан мада ти баш он пркоси сталним присуством као тишина коју не разумијеш   А осјећаш пресудну снагу њеног немуштог говора за умјетност живота једнако колико и за смрт твоје умјетности   Други начин је увијек бољи чека на тебе и онда кад потонеш у глиб сумње заједно са заводљивим небом првог начина   Само други начин само други начин нема премца у изгледу лијепог којим желио би свијету да се обраћаш

A másik mód   A másik mód mindig jobb akkor is ha megvalósítása nem sikerül akkor is ha értékében kétkedsz   A másik mód az előző életre keltett módnál amelyiket minden különösebb erőfeszítés és fontolgatás nélkül váltottál valóra jobb   A másik mód a ritkán valóra váltott álmod még akkor is ha állandó jelenlétével mint a csend melyet nem értesz dacol veled   De érzed néma beszédének sorsdöntő erejét ahogy egyaránt az élet művészetére és művészeted halálára hat   A másik mód mindig jobb akkor is rád vár amikor az előző mód csábító egével együtt a kétkedés mocsarába süllyedsz   Csak a másik mód csak a másik mód az a páratlan szépségű az amellyel gondolataidat a világgal közölni szeretnéd   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Предраг Бјелошевић: Заједно са зидовима Трећи трг, Удружење Књижевника Републике Српске, Бања Лука 2020. стр. 9.

Đorđe Kuburić Бруј рачунара – A számítógép zúg

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Бруј рачунара   Тишина. Ноћни је час. Прозор је отворен. Не  хучу сове, Нити поју косови. Ни лавежа ни мјаука. Утулио је ветар. И не шуми лист. Нема музике. Моје даме спавају. Свукуд  је мук. Бруј рачунара подразумевајући је.

A számítógép zúg   Csend. Éjidő. Nyitva az ablak. Baglyok nem huhognak, A rigók meg nem szomjasak. Nincs ugatás, nincs nyávogás. Szél se lebben. Levél se mozdul. Zeneszó nem hallatszik. Családom alszik. Itt mély a csend. Hogy a számítógép zúg, az természetes.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. стр. 16.

Milica Milosavljević Stara sam – Öreg vagyok

 

Milica Milosavljević Novi Pazar 13. april 1990. –

Stara sam
 
Stara sam
ako više ne mogu posmatrajući kamen
da napišem pesmu
stara sam
ako jednom poželjnom muškarcu
pokušavam da objasnim
da je lako biti muškarac,
a mnogo teže biti čovek
stara sam
ako stanem pred njega
i kažem mu:
izvesnost ili ništa
stara sam
ako mi je ispod nežnosti
izrasla grubost
stara sam
kad u zamenu za egzotično ostrvo
tražim ovo ostrvo slobode na kojem jesam
stara sam
kad vidim kako moje telo
više ne može postati dekor u noći
i sve češće traži obloge s redovnim obilascima
stara sam
ako me ni jedna mala greška
više ničemu ne uči
stara sam tek toliko
da me još jedno obaranje
može prosuti u paramparčad.
 
Izvor: http://enklava.rs/poezija_dodatak/225218/milica-milosavljevic-u-igri-dugih-nogu-i-otvorenog-srca.html
 
 
Öreg vagyok
 
Öreg vagyok
ha a sziklát nézve immár verset
nem tudok írni
öreg vagyok
ha egy szemrevaló férfinek
próbálom megmagyarázni
sokkal nehezebb embernek lenni
mint férfinek
öreg vagyok
ha elébe állva
kijelentem:
bizonyosság vagy semmi
öreg vagyok
ha gyengédségem alatt
gorombaság lappang
öreg vagyok
ha a délszaki sziget helyett
a szabadság szigetét amelyen állok választom
öreg vagyok
mikor látom saját testem
mert többé nem lehet az éj dísze
egyre többször a rendszeres sétákban keres menedéket
öreg vagyok
ha számomra immár egyetlen hiba
sem tanulság
csak annyira vagyok öreg
hogy а következő ütés
már darabokra törhet.
 
Fordította: Fehér Illés 

Vlasta Mladenović Стишаност – Visszafogottan

 

Vlasta Mladenović Šarkamen kraj Negotina 17. mart 1956. – 

Стишаност   (Ани Стишовић)   Стишане су моје речи, чему вика, у пустоши вапај, нико не чује песника.   Стишане су моје речи и, гле чуда, о апсурда, чују се јаче.   Ал, све је то варка, ништа оне не значе, нема милости, узалуд усклик, узалуд се плаче.   И ништа више да ме завара, тише, тише, о свему се Бог стара.

Visszafogottan   (Ana Stišovićhoz)   Visszafogottan szólok, minek a csinnadratta, a pusztába kiáltott szó, a költőt senki sem hallja.   Visszafogottan szólok és láss csodát, ó abszurdum, olyan, mint a kiáltás.   De mindez csak átverés, a kimondott szó mit sem ér, nincs kegyelem, hiába a sikoly, a kesergés.   És nincs olyan, ami engem becsaphat, halkabban, halkabban, minden Isten kezében van.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Власта Младеновић: Драинац и друге песме, Културисток-Пресинг, Младеновац 2018. стр. 19.

Anđelko Zablaćanski Болнички дан – Egy nap a kórházban

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Бочнички дан   1. Сунце се на прозору разиграло Жути јаворов лист Што низ зрак пада Поглед равнодушан Само нада Да и тамо – далеко од мене Као овде – далеко од тебе Сунце и јавор Нада...    2. Да ли ми данас  Треба нешто твоје?   Не требају ми усне  Дивље и сочне Ни груди чврсте, бујне Не требају ми.   Трба ми осмех из ока твог Да заблиста И у ћутању каже Нада.

Egy nap a kórházban   1. Az ablakon napsugarak táncolnak A sárga juharlevél meg A földre esik Közönyös tekintet Csak a remény Hogy ott is – tőlem távol Mint itt – tőled távol A nap és a jávor Remény…   2. Kell-e valami ma Ami a tiéd?   Ajkad a szilaj és duzzadt Nem kell Melled a buja és feszes Sem kell.   Tekinteted mosolya kell Hogy felragyogjon És a csendben közölje Remény.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.azpoezija.rs/2022/07/ptica-na-prozoru-bolnicki-dan.html?fbclid=IwAR0oI1HRR8AuR3h6tfXLWCoQvpFVxvWTeHLeT9Flv1Spd_wO095RF3m8oNI

Milica Milenković Мучник – Lisztesláda

 

Milica Milenković Niš, 12. maj 1989. – 

Мучник   Наш воденичар хрче крај празног мучника. Зна он, за мучник треба много   муке ратарове његове жене мршаве деце   ковчега покојних дедова, испуњених трулежом, непрежаљеним међама, нерођеним синовима,   треба много облака, босих девица, баба са секирама, Станоја дављеника.   Много жртвеног хлеба мирисног тамјана црвених слова.   Наш воденичар уздише крај празног мучника. У воденицу нико не залази.   Зна он, за мучник треба много.

Lisztesláda   Vízimolnárunk az üres lisztesláda mellett horkol. Ő tudja, a lisztesláda sokat követel:   erőfeszítést földművestől, feleségtől, sovány gyerektől,   a rohadékkal, el nem siratott határokkal, meg nem született gyerekekkel telt halott ősök puttonyától,   és még sok felleg, mezítlábas szűz, aljas satrafa, meg fojtogató Stoján1 kell.   Sok áldozati kenyér, tömjén, vörös pecsét.   Vízimolnárunk az üres lisztesláda mellett sóhajtozik. A vízmalomba senki sem tér be.   Ő tudja, a lisztesláda sokat követel.   1Stojan (ejtsd: Sztoján) – szerb férfinév   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Милица Миленковић: Треће крило, Поетикум Краљево, 2021.стр. 11.

V. P. Мислио сам – Azt hittem

 

V. P. Pančevo 3. februar 1953. –

Мислио сам   Мислио сам да је умро Пре више месеци Откад се није оглашавао У периодици Али ова три неспретна стиха Доказ су да још увек покреће руку Па ми је одједном језовито То моје очекивање да умре И ишчезне у фуснотама Као и сам што ћу....   Радујући се унапред што више ником неће пасти на памет Да ризикује и ређа речи: Боквица, прозор, мермер, пламињање Фосфора и гашење шибице негде, некад На неизвесном платоу било чијег Неочекивања...

Azt hittem   Azt hittem Hónapokkal ezelőtt meghalt Amióta az időszakos kiadványban Nem jelentkezett De ez a három esetlen sor Bizonyítja karját még mindig mozgatja És egyszerre vérfagyasztónak tűnt az Ahogy halálhírére várok És eltűnt a lábjegyzetek között Mint ahogy majd én is…   Előre örülve annak Soha többé senkinek sem jut eszébe A szószaporítás: Útifű, ablak, márvány, foszfor- Pislákolás és gyufaoltás valahol, valamikor Egy bizonytalan platón bárki Nem várt…   Fordította: Fehér Illés

Izvor: В. П.: На одморишту, Народна библиотека „Стеван Првовенчани“ Краљево, 2019. стр. 61.