Rajko Petrov Nogo Твоје је да корачаш – Te csak menetelj

Rajko Petrov Nogo Borija 13. maj 1945. –

Твоје је да корачаш

Не можеш ти у такве послове да се пачаш,
није за тебе тресак нити цепање суво.
Буди оно што јеси, цео пређи у уво —
твоје је да вибрираш, твоје је да корачаш.

У новим пределима слуте се твоји кораци,
док палацају муње, плава те тога штити
(непробуђени у детету чамују пипци смрти)
и твоје опоре речи овде су једини знаци.

Не буди разуман, понекад можеш да враћаш
зелено време апокалипсе, на прескок жита зрију
запенушаш у свему, пусти да ти се смију —
по стоти пут ти кажем: твоје је да корачаш.

Izvor: https://www.poezijasustine.rs/2017/09/rajko-petrov-nogo-tvoje-je-da-koracas.html

Te csak menetelj

Ezt nem bírod, ilyen dolgokra ne figyelj,

nem neked való a robot, a gürcölés.

Hegyezd a füled, ami vagy, az légy –

te csak vibrálj, te csak menetelj.

Lépteid új tájakon bukkannak fel,

a villámcsapásoktól kék tóga véd,

(a halál csápja már a gyermekben él)

itt kesernyés beszéded az egyetlen jel.

Ne légy következetes, olykor visszaidézheted

a feltárás éretlen korszakát, a gabona szakaszosan serken,

mindenben te pezsegsz, ne bánd, ha valaki heccel –

századszor is mondom: te csak menetelj.

Fordította: Fehér Illés

Julijana Marinkovik Pepeo – Hamu

Julijana Marinkovik Resen 22. jul 1972. –

Pepeo Gazimo kroz njega zaboravajuci da to  smo mi PEPEO

Hamu Csak gázoljuk feledve azt hogy HAMU vagyunk Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.pesem.si/a/objava/prikaz/85748/pepeo

Nenad Trajković Да се зна – Hogy tudjátok

Nenad Trajković Pirot 1. jun 1982. –

Да се зна

седео сам под шпалиром винове лозе

у столици твоје баке

ти си се држала за гвоздену шипку

и нежно из ње ослобађала музику

довољно да касније заволим

све жичане инструменте

било је сунца

и његових зрака у твојим очима

ја сам се стидео твоје баке

и прозора твоје куће

иако то нико није могао да види

иза високих зидова и дрвене порте

могао се чути топот коња и звецкањe прапораца

онда је твоја бака зауставила спољашни свет

наговестила да жели да каже нешто важно

са пажњом сам чуо само прву реч – род...

и онда даље ништа нисам чуо

сем ружног режања помахниталих коња

и тешког дисања асфалта

и звука брзопадајућег сунца

и тај пад

који је твоје очи обојио у потпуно црне

брзо сам устао

неспретно се поздравио

и наопачке ходао до куће

знам да смо били јако млади

и да и даље не знам шта је истина у том дану

оно што знам

и што би можда требало и ти да знаш

дуго након тога нисам причао са Богом

док воља Његова није изнова победила

Izvor: Ненад Трајковић: Ветар са језика Исток Књажевац 2016. стр 19.

Hogy tudjátok

a szőlőlugasban

nagyanyád székében ültem

te vasrudat tartottál

és abból gyengéden muzsikaszót keltettél életre

elég volt ahhoz hogy később

minden húros hangszert megszeressek

sütött a nap

sugara szemedben csillogott

szégyelltem magam nagyanyád

és otthonod ablaka előtt

pedig a magas fal és a faház mögött

senki sem láthatott

lódobogást hallatszott és csengőszó

majd nagyanyád megállította a külvilágot

jelezte valami nagyon fontosat akar mondani

csak az első szót hallottam – a rokonság…

és nem hallottam semmi mást

csak a megveszett lovak harsány nyerítését

meg az aszfalt súlyos légzését

meg a gyorsan eső nap hangját

meg azt az esést

mely szemedet egészen feketére festette

sebtében keltem fel

esetlenül köszöntem

és haza visszafelé mentem

tudom nagyon fiatalok voltunk

és ma sem tudom mi az igazság abban a napban

az amit tudok

és talán neked is tudni kellene

azután az Istennel sokáig nem beszéltem

míg Akarata újra nem győzött

Fordította: Fehér Illés

Danijela Trajković Љубав – Szerelem

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Љубав Бог је у мраку Мирис босиљка у соби Света вода у нашем кревету Шапућем Хвала Ти, Господе!

Szerelem A sötétben Isten A szobában bazsalikomillat Ágyunkban szentelt víz Suttogom Köszönöm, Uram! Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Faiz Softić Ako krenem – Ha elindulok

Faiz Softić Vrbe kod Bijelog Polja 1958. –

Ako krenem

Pođem li iz ovog ništa u ono niša
Iz ovog gdje smo osuđeni na privikavanje,
Ne pitaj čega,
U ono gdje nam je suđeno
Ponio bih 1001 noć
I čitao pred Sijah ćuprijom.

Ali, ako stvarno pođem
Iz ovog ništa u ono ništa,
Ne pitaj gdje je,
Spakujte mi sve nepročitane knjige
Jer – kako to preboljeti?

Ne upoznati tolike junake
I junakinje, i pisce bajne
I biografije njihove…
Ne saznati šta su razmišljali
Držeći šiljak pera nad bjelinom papira,
Ne upoznati presvijetle pute
Njihovih kužnih misli…

Zar stvarno, više se ne šalim,
može čovjek umrijeti, a ne pročitati
Sve te divne knjige
Što čekaju na policama
Kao netaknute djevojke
Spremne za udaju.

Ako me stvarno pozovu
I ako odem,
Hoću pun jastuk knjiga –
Kada ostanem sam
Da u tišini listam
I kažem sebi:
Pa smrt i nije tako loša
Kao što pričaju oni
Koji bi,
Ako bi se ikako moglo,
Zaobišl.

Izvor: autor

Ha elindulok

Ha ebből a semmiből abba a semmibe indulok,

Ebből a minden megszokásra ítéltből

A ne kérdezd milyenbe,

A rendeltetettbe,

Az 1001 éjt viszem magammal

És Éden hídja előtt olvasok.

Ha tényleg elindulok,

Ebből a semmiből abba a semmibe,

A ne kérdezd hol vanba,

Útravalóként az el nem olvasott könyveket adjátok,

Mert – hogyan másként vigasztalódni?

Megannyi hőst, kiváló nőt,

És életrajzukkal együtt

Nagyszerű írót nem megismerni…

Gondolataikról, ahogy a tollat

a fehér papír felett szorongatták, nem értesülni,

Kusza elképzeléseik forgatagáról

tudomást nem szerezni…

Tényleg, ez már nem vicc,

Meghalhat úgy az ember, hogy

A polcokon érintetlen

Lányokként várakozó

Gyönyörű könyveket

Nem olvassa el.

Ha majd tényleg szólítanak,

És elmegyek,

Könyvekkel tele párnával megyek –

Hogy egymagamban,

A csendben lapozgatva

Elmondhassam:

Nem is olyan rossz a halál,

Ahogy azok mesélik,

Akik,

Ha egy mód lenne rá,

Elkerülnék.

Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Ноктурно – Notturno

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Ноктурно Долази  из Далека. Из- рања,    из- вире. И из- лива се. И разлива се. Као светлост са Земље. Terra est stella. Када дође, немирна је. Лелуја тамо-амо. Као свећа. Музика. Musik. Eine Kleine Nachtmusik. Изненађује својом неозбиљношћу. И озбиљношћу. Али увек је тачна. И стална. Стајна. Иако понекад груба. Иако понекад нежна. Када је најлепше, поквари све. Одлази тихо и кришом. Као лопов. Река. Од- лива се, Од- вире. Погледа ме још једном. Брзо, упитно. И Нестане у јутарњем светлу.

Notturno A messzeség- ből  jön.  Fel- tűnik,      fel- tör.    És   ki- önt. És elönt. Akár a Földet a fény. Terra est stella. Érkezéskor nyugtalan a nő. Imbolyog. Mint a gyertya. Muzsika. Musik. Eine Kleine Nachtmusik. Tetten ér komolytalanságával. És komolyságával. De mindig pontos. Biztos pont. Kiinduló pont. Habár néha trágár. Habár néha lágy. Akkor ront el mindent, mikor a legszebb. Halkan, titokban távozik. Mint a tolvaj. Folyó. El- folyik. El- viharzik. Még rám néz. Gyorsan, kérdőn. És Eltűnik a reggeli fényben. Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.

Aleksandar Đoković zaboravljam – elfeledem

Aleksandar Đoković Vrnjačka Banja 27. januar 1986. –

zaboravljam zaboravljam lepe stvari pet vrabaca oko bare devojku sa belim cvetom u crvenoj kosi dok prelazi ulicu i smeje se gleda u prste jutro koje ne žuri klupu u parku ispred zgrade zaboravljam najdublje mesto u šumi nema ničega osim buke vodopada i trulog lišća koje se raspada pod nogama zaboravljam labudove na reci vetar između zgrada njena bosa stopala prste koji uznemiruju površinu vode dok sedi na doku i tople ruke dok me grli i kaže nisam spremila ništa ali snaći ćemo se

elfeledem elfeledem a szép dolgokat a mocsárparti öt verebet vörös hajában fehér virággal a lányt ahogy mosolyogva maga elé nézve megy át az utcán a ráérős reggelt a ház előtti parkban a padot elfeledem az erdő mélyét a vízesésrobajon és a talp alatt szétmálló poshadt levélzeten kívül semmi sincs elfeledem a folyón a hattyút az épületek közötti szelet meztelen talpát ösztökélő ujjait a vízfelszínt míg a dokkon ül a meleg kart és ahogy ölel a suttogást semmit sem készítettem de megleszünk Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://hiperboreja.blogspot.com/2019/08/poezija-aleksandar-okovic.html#more