Vasa Pavković У загради (ван попришта) – Zárójelben (küzdőtéren kívül)

 

Vasa Pavković Pančevo 3. februar 1953. –

У загради (ван попришта)
 
Нисам се предао јер нисам ни улазио
У ограђени простор попришта.
 
     Овај грч у углу усана није
     Осмех као ни очај.
     (Можда очај очајника у очајању,
     Одмаклом, ван разума, изгубљеног
     У непознатом правцу.)
 
     Ван заграда, на бескрајној чистини белог
     Папира – лепше је –
     При отварању, као у горском оку –
     Или оку аматерски препарираног
     Рептила (историје).
 
     Дугачког као што је дуга
     И беспредметна
     Историја болести,
     Неког ко није више међу нама
     Чак ни у успоменама.
 
Izvor: http://www.skd.rs/wp-content/uploads/biblioteka/VasaPavkovicUvarljivomZivotu.pdf
 
 
Zárójelben (küzdőtéren kívül)
 
Nem adtam meg magam mert a küzdőtér
Bekerített részére be se mentem.
 
     Szájam szegletén ez a görcs nem
     Mosoly de kétségbeesés sem.
     (Talán a félrelökött, józan ésszel felfoghatatlan,
     ismeretlen irányba veszett kétségbeesett
     kétségbeesése a kétségbeesésben.)
 
     Zárójelen kívül, a végtelenül tiszta fehér
     Papíron – szebb –
     Felbontáskor, mint a hegyvidék szemében –
     Vagy a műkedvelő által kitömött
     Hüllő (történelem) szemében.
 
     Hosszú, mint amilyen hosszú
     És tárgytalan
     A közöttünk még az emlékezetben
     Sem élő
     Valaki betegség-története.
 
Fordította: Fehér Illés

Biljana Milovanović Živak: Таленат трећи, обрада – Tehetség harmadszor, megmunkálás

 

Biljana Milovanović Živak Požarevac, 7. mart 1972. –  

Таленат трећи, обрада
 
Имам таленат за грубу и фину обраду, брушење
Тврдих метала као и обраду сировина на које
Тек треба применити технологију обраде
(а ово вам се изучава као посебан предмет у
Техничкој школи), умем да заврнем и одврнем
Умем да наоштрим и затупим, умем све да
Урадим што се у машинској радионици замислити
Може, а стезна глава је лук и вода за мене!
 
Да се разумемо, аутомобиле и телевизоре
Не умем да поправљам, већ само да их кварим.
 
Izbor: Биљана Миловановић Живак: Лирско копиле и баба-тетке, Центар за културу, Пожаревац, 2019.
 
 
Tehetség harmadszor, megmunkálás
 
Tehetséges vagyok, a kemény fémeket, továbbá
az eddig ismeretlen tulajdonságú nyersanyagokat
képes vagyok durván és finoman alakítani, csiszolni
(ezt a Technikai középiskolában külön tantárgyként
tanulmányozzák), tudok rácsavarni és kicsavarni,
tudok élesíteni és tompítani, mindent, amit
a gépészműhelyben elképzelni lehet, el tudom
Készíteni, az összepréselt fej meg, számomra, semmiség!
 
Hogy tisztázzuk, gépkocsikat és tévéket
Javítani nem tudok, de elrontani igen.
 
Fordította: Fehér Illés

Risto Vasilevski Кажа о једном листу – Mese egy levélről

 

Risto Vasilevski Nakolets, 31. januar 1943. –

Кажа о једном листу   На мом столу, испод искрзаног стакла, пружио се седмопрсти лист, с девет утиснутих жигова природе, убран са самониклог дрвета на прагу дома Бориса Пастернака у шумном Переделкину.   Посматрам руку која га је откинула и сачувала од неминовне трулежи, прекинула пут до његовог корена који одоздо храни сам Пастернак.   Рука подрхтава као да држи Борисову, као да се кроз њу слива сва његова умност.   И склањам очи са слике с оближњом Пастернаковом Терасом, с некад непрегледним широм, сада нападно испуњеним, високим оградама, капијама, зидовима, због којих поглед нема куда, лепа реч коме да се упути.   Ћути и сам Борис Пастернак, јер зна да глас мртвих до живих не допире, на мртву поруку нико жив не одговара.

Mese egy levélről   Asztalomon, a kopott üveg alatt, az erdős Peredelnik vidékén, a Borisz Paszternak küszöbe előtti magától kelt fáról szedett hétujjú levél nyújtózkodott, a természet kilenc bélyegével.   Nézem a kezet, amely leszedte és a kérlelhetetlen enyészettől megvédte, elvágta a gyökeréhez vezető utat, melyet fentről maga Paszternak táplál.   Remeg a kéz mintha Boriszét tartaná, mintha azon keresztül elméje csorogna.   Nem nézem a képet a közeli Paszternak Terasszal, az egykor végtelen szabad térrel, most teles-tele magas kerítésekkel, kapukkal, falakkal, a tekintet felakad, szépen szólni nincs kihez.   Maga Borisz Paszternak is hallgat, mert tudja, a halottak szava az élőkhöz nem ér, halott üzenetre senki sem válaszol.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Živko Nikolić Ослушкивање боја – Színeket fülelve

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13. 11. 1958. –

Ослушкивање боја   од свих боја црној се највише радујем због њених несташних трепавица због увојака препуштених ветру и због непрозирних вечери у којима орахове гране буде моје уснуле прозоре због корака који у тами одзвањају   6. 9. 1996 - 10. 4. 2001. Београд

Színeket fülelve   a színek közül legjobban a feketének örülök csintalan szempillái miatt a szélnek átengedett hajtincsek miatt és a sötétbe borult esték miatt melyekben elszunnyadt ablakaimat a diófa ágai ébresztik a sötétségben visszhangzó léptek miatt.   1996. 9. 6. – 2001. 4. 10. Belgrád   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Кажипрст путује, Балкански књижевни гласник, Београд, 2018. стр. 15.

Željka Avrić Трагач – A cserkész

 

Željka Avrić Banja Luka 15. novembar 1964. – 

Трагач   У сумраке соколариш у потери за ветром пратиш северњачу размрсујеш конце   Рашљариш у освите откриваш подземне воде на отисцима прстију сакривено благо   Загледан у себе претворио се у око вечити трагач пратиш ветрове   Жеђаш даљине

A cserkész   Fergeteget üldözve alkonyatkor vagy éber a sarkcsillagot követed a szálakat szétszeded   Hajnalban újult erővel keresed a búvópatakokat ujjad hegyén meg a rejtett kincset   Önmagadba nézve egyetlen tekintet vagy mint örökös cserkész a szelek nyomába szegődve   A messzeségbe vágysz   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Milan Orlić: Ако се усудиш, да ужад развежеш – Ha a kötelet el mered oldani

 

Milan Orlić Pančevo 15. novembar 1962. – 

Ако се усудиш, да ужад развежеш
 

Aко се усудиш, икада: икада усудиш: са везова,

ужад да развежеш. Сидро

да дигнеш, једра развучеш. Веслањем, да научиш

ћудљивошћу таласа

да овладаш. Ћутљивошћу стена, подводних, језиком

њиховим: преварним:

да проговориш и, такав, непреварен: опстанеш: јагње

непреварно, останеш.

Ако и само ако, згоди се тако. Лако ћеш наћи место

своје: на палуби, пучини,

у луци, приобаљу, копну: знаном и незнаном. Лако:

ако знаш у пловидби,

свакој, којој земљи: каквој обали: бродиш. И чему.

Зашто сидришту, баш

том и таквом, у заливу, у скровитом, заклону пред

буром, сваковрсном.

Још ако те гласови Сирена не заведу, па не завршиш

на спруду, насукан или

у лагуни у којој не би пожелео да скончаш, бар тако

верујеш: ни у мори

ноћној, најгорој. Јер твој живот је негде другде: заувек:

чигру властиту, завртео.

Силом својом: твоју користећи вољу, иако за њу много

не марећи. Тада и

само тада, научиш, у трену: истину ту, снену. И будну:

у исти мах, што срцем

твојим бије: док над тобом бдије: какво и где је место

твоје и само твоје,

природно. На пучини, земљи родној, у туђини и нигдини.

Схватиш: да морнара

нема: нужно, без страдања. Без цене коју на почетку

сваком: морнар

не прихвата, без изузетка: сваки. Све верујући да није,

и да никада доћи

неће, време плаћања. И да зато из луке, пажљиво

пучину ослушкује.
А на пучини, небо: с надом у очима: жудно осматра.

 
Izvor: Милан Орлић: Из бродског дневника, Мали Немо Панчево, Градска Библиотека Вршац, 2021. стр.13-14.
 
 
Ha a kötelet el mered oldani
 

Ha meg mered tenni: ha bármikor: hímzéssel együtt a kötelet

el mered oldani. A horgonyt

felszedni, a vitorlát kibontani. Evezve megérted és meghódítod

a kiszámíthatatlan

hullámokat. A hallgatag, vízbe merült sziklák nyelvén,

a megtévesztőn:

szólalsz meg, de így is, mint feddhetetlen: létezel: ártatlan

bárány maradsz.

Ha, ha minden így történik. Helyedet könnyen megtalálod:

a fedélzeten, a nyílt tengeren,

a kikötőben, a part mentén, a szárazföldön: ismeretlenen és

ismerten. Könnyen: ha hajózás

közben tudod, melyik országot: milyen partot: keresel. És miért.

Miért vetsz horgonyt, pont

ott és olyan öbölben, isten háta mögöttiben, vihartól

védettben, mindenfélében.

Ha mindemellett a Szirén-hangok nem csábítanak el, nem futsz

zátonyra, nem sodródsz

lagúnába, ahol, legalábbis azt hiszed: semmiképp sem szeretnél

élni, még lidérces

álmaidban sem. Mert életed valahol, máshol zajlik: mindörökre:

pörgettyűdet megforgattad.

Teljes erővel: tetterőd kihasználva, noha nem sokat törődsz

vele. Akkor, csakis akkor,

ismered fel az igazságot: az álomba merültet. És az ébert: ami

szíved szerint ver:

ugyanakkor feletted lebeg: a hol van és milyen a helyed, ami csakis

a te helyed, a magától értetődő.

A nyílt tengeren, a szülőföldön, az idegenben vagy a sehol-sincsben.

Rájössz: óhatatlan,

áldozat nélküli tengerész: nem létezik. Mindennek ára van, amit

kezdetben: kivétel nélkül,

egyetlen tengerész sem fogad el. Mindegyik abban a hitben él,

az elszámolás pillanata

sosem jön el. Éppen ezért, a kikötőből a nyílt tengert

érdeklődve hallgatja.

A nyílt tengeren meg az eget: tele reménnyel: sóvárogva figyeli.

 
Fordította: Fehér Illés

Szente B. Levente Játszani akarok – Igrati želim

 

Szente B. Levente Szörényvár, 1972. szeptember 21. –

Játszani akarok   Játszani akarok Ajkadon csüngni szelíden Mint pillangó a virág fölött Meglesni ahogy illatodban fürödsz Belépni a legősibb szentélybe Megsúgni egymásnak amire A mindenség tanított Hogy örök maradjon mi Közted s köztem Sarjadzni fog.

Igrati želim   Igrati želim Pitomo poput leptira iznad cveta Na usnama ti visiti Vrebati kako se u svom mirisu kupaš U iskonko svetlište ući Jedan drugom šapnuti to Na što nas je svemir učio Neka večno ostane ono Što će između nas Klijati.   Prevod: Fehér Illés

Forrás: a szerző