Anđelko Zablaćanski Изван мене – Rajtam kívül

 

 Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Изван неме   Не знам куд ми одлази поглед У ноћима бдења Ни шта га на том путу чека Иза Кумове сламе   Не знам ни да ли на прозору Некада твом је био Или је изван сна те срео Неких векова прошлих   Не знам какво га јутро прене Из несанице глуве И тмине што у души чучи Без реда и суштине   Не осетим ни кад се врати У очи ми поспане А знам да те је опет срео По буђењу са осмехом

Rajtam kívül   Éjjelenként virrasztáskor Nem tudom tekintetem merre jár És azt sem azon az úton A Tejút mögött rá mi vár   Azt sem tudom ablakodban Egykor járt-e egyáltalán Vagy álom-kívül találkozott veled A múlt század derekán   A süket álmatlanságból A lelkemet rend és értelem nélkül Nyomasztó homályból Nem tudom milyen reggel ébresztette Azt sem éreztem álmos szemembe Mikor tért vissza De tudom ébredéskor ismét Veled mosolyoddal találkozott   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Перо, метафоре, тинта, Удружење књижевника Србије, Београд. 2021. стр: 58.

Anđelko Zablaćanski Еротика – Erotika

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Еротика   Страх те је - а чезнеш да оседлаш пропетог пастува док трепериш у јари над бескрајем зрелости жита и росом расцвале булке а врела као летњи дан у мирису покошене траве.

Erotika   Félsz – de a tűző napon a frissen kaszált fű illatában a végtelen érett búzatábla a harmatos pipacsmező felett a forróságban remegve hőn vágyott kívánságod hogy az ágaskodó csődör nyergébe szállj.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Перо, метафоре, тинта, Удружење књижевника Србије, Београд. 2021. стр: 20.

Anđelko Zablaćanski Пад у бездање – Zuhanás a feneketlen mélységbe

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Пад у бездање   Шта је страст Љубав Истина Уме ли кроз тмину да слути Твоје око Шта незнање Заблуда Суштина Умеш ли у себи наћи Дубоко, дубоко Или је све исто Све просто Све белина   Шта је реч Ћутање Говор душе Умеш ли разазнати без усне Без дланова Шта празнина Тегоба шта је   Кнедла сред гуше Умеш ли дотаћи без Разблудних снова Или је све далеко Све прашина и плод оскоруше   Шта је рађање Живот Шта умирање Умеш ли с три прста десне руке Да удишеш Шта судбина Аманет шта је Шта битисање Умеш ли у нигдини Празним умом да запишеш Или све биће корак Горaк пад у бездање

Zuhanás a feneketlen mélységbe   Mi a vágy Szerelem Igazság Képes-e szemed a homályon át Sejteni Mi a a tudatlanság Tévedés Érdemi rész Képes vagy-e önmagadban megtalálni A mélyben Vagy minden ugyanaz Egyszerű Fehérség   Mi a szó Hallgatás Lélek-beszéd Képes vagy-e ajak tenyér nélkül Felismerni Mi az űr Mi a kín   Gombóc a torokban Képes vagy-e feslett álmok nélkül Érinteni Vagy minden távoli Por és berkenyetermés   Mi a születés Lét És a vég Képes vagy-e jobb kezed három ujjával Lélegzetet venni Mi a sors Mi a hagyaték Meg a létezés Képes vagy-e a seholban Sivár elmével valamit is leírni Vagy minden csak egy lépés Keserű zuhanás a feneketlen mélységbe   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Ноћи бучјег зова, УПС Глушћи, 2020. стр. 88-89.

Anđelko Zablaćanski Украдени трен ноћи с њом – Az éjtől a nővel együtt lopott pillanat

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Украдени трен ноћи с њом   Шум воде што се слива Низ њено голо тело Милујући све брегове и удолине Мојим прстима Буди ми Тај заборављени дан Кад сам јој са усне Први пут скинуо капи росе   Шуми вода сећањем Док осмехом блиста ноћ У њој и мени   И опет клечим Пред истом жудњом јасном Пред жубором немира наших Сакривеним у капима Што безобразно клизе по нама Спојеним пољупцем.

Az éjtől a nővel együtt lopott pillanat   A nő meztelen testén lecsorgó Víz csobogása A dombok és mélyedések ujjammal való Simogatása Azt az elfeledett napot Ébreszti bennem Mikor ajkáról Az első harmatcseppet csentem   Vízcsobogás emlékek Mosolyog és ragyog az éj Benne bennem   Ismét Ugyanaz a vágy előtt térdelek A csókokkal összekapcsolt Rajtunk szemtelenül legördülő Cseppekbe rejtett Nyugtalanságunk csobogása előtt.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.azpoezija.rs/2013/09/abdjelko-zablacanski-ukradeni-tren-noci.html

Anđelko Zablaćanski Ушће – Torkolat

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Ушће   Бићу твој поток кад ме твоје ушће прими у своју жудњом усталасану реку, за један дан и једну ноћ показаћу ти где звезде станују, а љубав ћеш наћи једино у срцу које лута нечијим погледом топлим.

Torkolat   Patakod leszek, ha torkolatod azzal a vággyal felkavart folyóba fogad, egy nap és egy éj alatt megmutatom, hol laknak a csillagok, de a szerelmet egyedül a valaki meleg tekintetével bolyongó szívben leled.   Prevod: Fehér Illés

Izvor: Анђелоко Заблаћански: Птица на прозору, Српска књига Рума, 2007.

Anđelko Zablaćanski Истина – Az igazság

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Истина   У очи јој погледати може Само онај ко очију нема   Можда онај Ко дрскости има И ниједну мрљу на образу   Сме и неко Чија душа мирне снове снује И савест му весело корача   Сме ли ико Сем истине саме И погледи на њу с васељене

Az igazság   Szemébe csak az nézhet Akinek nincs szeme   Vagy az Akinek arca Makulátlan és elég pimasz   Meg az Akinek nyugodt az álma És lelkiismeretének könnyed a lépte   Az űrből Az igazságon kívül Mer egyáltalán valaki is ránézni   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Anđelko Zablaćanski Страх предака – Őseink félelme

 Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Страх предака   Ноћ на мртвој стражи страхове предака давних чува утиснуте дубоко у грло и под леву дојку   Њихови погледи празни вековима испијани уз кичму се пењу у глувој соби просуто време нерођене деце   У углу притајена тама страх чека да отвори тишину изa линије оностраног утиснутог дубоко у грло и под леву дојку   А пламен у очима гори у прошлости

Őseink félelme   Őrt áll az éj a mélyen a garatba a bal mell alá vésett őseink félelmét őrzi   Századok szítta üres tekintetük a gerincen kúszik a sivár szobában a meg nem született gyerek elherdált élete   A sarokban magába-forduló homály a félelem várja hogy a túlin túli vonalon túl a mélyen a garatba a bal mell alá vésett csendet kitárja   A láng meg a szemekben a múltban ég   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Anđelko Zablaćanski Без освртања – Visszapillantás nélkül

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Без освртања   На којој пијаци снова Да продам живота траље И новом дану Купим росама јутро умивено Без освртања на све прошло Корачам напред, даље Да увек буђење ново Врати ме теби, жено

Visszapillantás nélkül   Az álmok melyik piacán Adjam el az élet viselt öltözékét És vegyek az új napnak Harmatban fürösztött reggelt A múltra visszapillantás nélkül Haladok előre, tovább, Hogy mindig, minden ébredés Hozzád vezessen, asszonyom   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Пијано праскозорје, Српска књига 2014. стр. 8.

Anđelko Zablaćanski Бол – A bánat

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Бол   Наиђе из далека, ненадано Или је већ био ту: Уплетен ти у погледу, Заденут у осмеху, Сасвим близу неопрезној души. Можда ти је поруке слао И кезио се твојој срећи, Знајући да ћеш пред њим посрнути Нејак као латица Пред снагом олујног ветра. Лукаво те чекао Да се занесеш игром маште, Задојен мирисом безбрижности, Јер тад је најјачи, Тад може све да ти узме: И душу и тело; Тад може да те ломи Као ветар суве гране; Тад може да тe разбије У хиљаде комадића Као пијанац празну чашу.

A bánat   Messziről jön, váratlanul, Vagy már itt is volt: Az óvatlan lélekhez egészen közel Tekintetbe fonva, Mosolyba lopva. Talán üzenetet is küldött És jókedvedet látva vigyorgott, Mert tudta, mint gyenge sziromlevél a viharos szélben, megroggyansz előtte. Ravaszul várta, Hogy a derű illatával áthatva A képzelet játékába merülj, Mert akkor a legerősebb, Akkor mindenedet elveheti: Tested is, lelked is; Akkor, mint a szél A száraz ágat, eltörhet; Akkor, akár a részeg Az üres poharat, Darabokra törhet.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелоко Заблаћански: Птица на прозору, Српска књига Рума, 2007.

Anđelko Zablaćanski Поганима – A pogányokhoz

 

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Поганима   на чијем прагу седиш расутих мисли пољима жита, чије су ноћи проливених суза уденуте у твоје празно јуче, твоје простоте – и од страха ињем прошаране косе   на чијем огњишту грејеш од студени утрнуло срце, сићушно у осами, на чијем гробљу сваке ноћи се из сна будиш, дршћући хладан у својој мекој и врелој постељи   на чије знамење jelkép своју си поган безочно просуо, крв чију на свој бес си точио, а манастирску воду, за искуп греха испод крста пио

А pogányokhoz   búzamezőkön szétszórt gondolatokkal kinek a küszöbén ülsz, üres tegnapodba, faragatlanságodba félelemtől dérrel festett hajadba – kinek az éjszakákon át folyt könnye hull   magányban összezsugorodott, fagyban dermedt szíved kinek a tűzhelyén melegíted, puha, meleg fekhelyeden dideregve, éjjelenként álmodból kinek a sírján riadsz   pogányságod arcátlanul kinek a jelképére szórtad, gyűlöleted kinek a vérével oltottad, a szenteltvizet meg, bűnbocsánatért a kereszt alatt ittad   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Anđelko Zablaćanski Колона сенки – Árnysor

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Колона сенки Корачају сенке данима путевима стида овај брест пред кућом хлад је наш рекоше им ножем ватром крвавом шаком путују људи сенке путевима стида с веригама око врата и огњиштем у очима безнађем ово лето није ваше мирису јèрибосне1    рекоше им чизмом у ребра кундаком у слепоочницу рекоше им ђавољом силом у дан свети путују људи сенке годинама путевима стида јèрибосне више не миришу ни тамо ни овде рекоше им 1јèрибосна - стара сорта летње крушке

Árnysor Napok óta a megaláztatás útján járnak az árnyak az a ház előtti szil árnyéka a miénk mondták nekik késsel tűzzel véres tenyérrel a megaláztatás útján haladnak az emberárnyak nyakukban rablánc és otthonuk szemükben rettegés ez az arabitka1 illatú nyár nem a tiétek mondták nekik bordák közé csizmával halántékra puskatussal mondták nekik ünnepnapon gyalázattal évek óta a megaláztatás útján haladnak az emberárnyak az arabitka immár ott sem itt sem illatozik mondták nekik 1arabitka – régi nyári körtefajta Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Anđelko Zablaćanski Без наслова – Cím nélkül

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Без наслова Зашто ћуте ноћас Пси што на звезде лају А лају пахуље снега На мом длану и мојој коси Зашто ћути тетреб У крошњи поспаног бора А гракћу вране – Слетевши на моје кости Где ноћас бежи пламен Чега се плаше очи Заспале међу капима росе Док ветар хучећи носи Косу – очи – кости Јер ноћас упорно ћуте Казаљке уморног срца Мада већ дуго слушам Ритам ми незнани

Cím nélkül Miért hallgatnak ma A csillagokra ugató kutyák A tenyeremen és hajamon Lévő hópelyheket meg ugatják Miért hallgat a fajd A bágyadt fenyő ágai közt De kárognak a varjak – Csontjaimra szállva Ma éjjel hová szökik a láng Melytől félnek a harmatcseppek Között elszunnyadt szemek Míg a szél zúgva hord Hajat – szemet – csontozatot Ma éjjel kitartóan hallgatnak A fáradt szív mutatói Pedig évek óta figyelem Ezt az különleges ütemet Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Anđelko Zablaćanski Ноћ с песником – Éj a költővel

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Ноћ с песником Сећање сврати с јатом птица селица пред полазак. Мисао клоне уплашена као срна у ноћи лова. Ни сна, ни јаве у видокругу орла црно јагње. Зора се стиди над пољем гракћу вране у мојој глави. А пој славуја заборављен на папиру свитање брише.

Éj a költővel Az induló vándormadár-csapattal érkeztek az emlékek. Akár az őz az éji vadászat idején retten a csüggedt képzet. Álom se való se fekete bárány a sas lát-terében. Szégyenkezik a hajnal képzetemben a mezők felett varjak kárognak. A papíron felejtett pacsirtahang meg pirkadatot töröl. Fordította: Fehér Illés

Izvor: Анђелко Заблаћански: Птица на прозору Српска књига Рума, 2007.

Anđelko Zablaćanski Кад песник – Mikor a költő

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Кад песник Кад песник постане човек Једно дете је одрасло Један сан се угасио И једна тишина Престала да звони Кад песник постане човек Усне му буду горко хладне Мисли тешке и грубе А срце стишано У једноличном ритму Кад песник постане човек Они што су га сретали Више га неће препознати Они који нису – Никад га неће ни срести Кад песник постане човек Ни он неће знати Да све – некако Нормалније га боли И да јеца другачије сасвим

Mikor a költő Mikor a költő felnőtt lesz Felnő egy gyerek Kihuny egy álom És egy csend Többé nem csilingel Mikor a költőből felnőtt lesz Ajka keserűn hideg Gondolata súlyos és goromba Szíve meg elhalkul Ritmusa egyhangú Mikor a költő felnőtt lesz Ismerősei Többé nem ismerik fel Ismeretlenekkel meg – Sosem fog találkozni Mikor a költő felnőtt lesz Már ő sem fogja tudni Hogy minden – éppen minden Hétköznapiasan fáj És ahogy sír az is más Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Anđelko Zablaćanski Лудост – Bolondság

Anđelko Zablaćanski Glušci kod Bogatića 4. decembar 1959. –

Лудост Пусти – да у твом оку Нађем Изгубљене мисли Да на твојим уснама Заборавим Најлуђе снове А у коси твојој Замрсим Поглед ми сетан Пусти – да на твојим грудима Украдем Јутру свежину Да на твом стомаку Разиграм Лептире шарене И међу бедрима ти Пијан Заноћим и осванем.

Bolondság Engedd meg – az elveszett gondolatokat Szemedben Találjam meg A bolondos álmokat Ajkadon Felejtsem el A hajadban meg Bús Tekintetem kuszáljam Engedd meg – a hajnalpírt Melleden Lopjam el Tarka lepke-táncot Hasadon Táncoljak És öledben Részegen Háljak és ébredjek. Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://www.azpoezija.rs/2011/03/san-napukle-jave-ludost.html