Aca Vidić Одох у пећину – Barlangba indulok

 

Aca Vidić Rajković, 14. juli 1959. – 

Одох у пећину            Бранку Јездић - Дефи,                         стоглавом алкохоличару Идем у пећину Да се Заливадим Има Тамо Биљке Тамо Има Зеленог откоса                            (што ће ми                                помоћи да умрем на сметлишту!) Усред Зеленооких Мржњи Идем у корен да се задрвеним ТАМО ИМА СРЕЋАН МИР !

Barlangba indulok                    Branko Jezdić – Defihez,                             a százfejű alkoholistához   Barlangba megyek Hogy Mezőre érjek   Ott Vannak Növények   Ott Van Zöld kaszálék                                         (az segít                                              majd hogy a szeméttelepen végezzem!)   A zöldszeműek Gyűlöletének Közepette Megyek a gyökérhez szarusodni   OTT BOLDOG NYUGALOM VAN !   Fordította: Fehér Illés

Izvor: https://acavidicpoezija.weebly.com/poetry.html

Kajoko Jamasaki Купатило – Fürdő

 

Kajoko Jamasaki Kanazava, 14. septembar 1956. – 

Купатило   Ујутро из чесме на мој длан тече вода: буди успомену на додир који се спушта с левог рамена дуж руке.   Пролећно сунце скоро дотиче моје тело.

Fürdő   Reggel a csapból a víz tenyeremre folyik: a bal vállról végig a karon kúszó érintés emlékét idézi.   A tavaszi napsugár majdnem testemet érinti.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Кајоко Јамасаки: こどものいる情景 – Призор са децом, Меридијани, Смедеревска песничка јесен, 2023.

Obren Ristić Дарови јутра – A reggel ajándéka

 

Obren Ristić Tijovac, 17. mart 1960. – 

Дарови јутра
 
На високим стенама са кривим кљуном орла
Видех У сенци својих оронулих крила спотиче се
И разумех његов братски позив Истину спознах
И жељу да обгрлим ореол светлости понад
 
Овога јутра раног море још топло од ноћи
Бистру тајновитост воде у благом прикрадању
Младог сунца дариваће висинама неког мирног
Века или злату зрелог жита у мом завичају
 
Тихо тихо овде се догађа нешто што одавно
Слутим и можда помери пејзаж пре но што успем
Од свих да га сакријем у дубине из којих једном
 
Давно дођох Узнемирено је небо и стење под
Њим Неко друго сунце тражи нове елегије
Брате мој младимо крила за бољи свет
 
Izvor: Обрен Ристић: Дарови јутра, Ревнитељ, Ниш, 2024.
 
 
A reggel ajándéka
 
A magas sziklákon a ferdecsőrű sas
Láttam Roggyant szárnyai árnyékában bukdácsol
Megértettem testvéri üzenetét Felismerve az igazságot
Szerettem volna megölelni a felette lévő fénykoszorút
 
E kora reggel a tenger még éjmeleg
A víz titokzatosságát a fiatal nap
Közeledtével valami nyugodt korszaknak vagy
Szülőföldem búzamező-aranyának ajándékozza
 
Csak csendesen itt valami történik amit régóta
Sejtettem és talán elmozdítja a tájat még mielőtt
Mindenki elől sikerülne elrejtenem a mélységbe ahonnan
 
Egykor jöttem Nyugtalan az ég alatta
Valami más nap nyög új siratót keres
Testvér tárjuk szárnyunkat egy jobb világért
 
Fordította: Fehér Illés

Nenad Grujičić На овоме свету – Ezen a mindenségen

 

Nenad Grujičić Pančevo 12. septembar 1954. – 

На овоме свету   Пољупци су птичурине што лете с облака на облак.   Ох, колико летова још!   У једном дану кажеш: Све што долази – умире. У другом: Све што чезне – пева.   Тако се играш мноме. И тако зачињемо шетњу у слаткој препирци с Богом.

Ezen a mindenségen   A csókok felhőről felhőre röppenő madarak.   Ó, mennyi röppenés még!   Egyszer állítod: Minden, ami jő – elvész. Máskor: Minden, ami hőn áhít – dalol.   Így játszadozol velem. És így kezdjük Istennel a sétát, civakodva, kedvesen.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Грујучић: Еденским врт,…

Miodrag Jakšić Bezglav – Vakon

 

Miodrag Jakšić Beograd 16. april 1969. – 

Bezglav   Pogrešnim korakom, nagaziš bubu na pločniku, pucketa. Izgubiš poverenje, sticano godinama, u korak. Prevrtanje želuca pretvoriš u osećaj - praveći se blesav što bezglavo hodiš, mesto saosećanja za životom nestalim.

Vakon   Botladozva, a járdán, bogárra lépsz, roppan. Léptedbe, az évek alatt szerzett bizalmad, elveszíted. A hányinger immár jelen – tetteted magad, mert vakon jársz, az eltűnt élet miatti együttérzés helyett.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Živko Nikolić Право лице – Valós arc

 

Živko Nikolić Koprivnica kod Zaječara 13.11.1958. –

Право лице   када светлост с праве стране доспе обасја те и то заиста будеш ти и јеси ти твоје право лице твој поглед твој осмех а све оно иза тебе у таму урања   али шта је тама и шта у њу урања ко то зна   30. 11 - 27. 12. 1998. Београд

Valós arc   mikor a fény megfelelő oldalról érkezik és megvilágít az te vagy tényleg te vagy valós arcod tekinteted mosolyod ám minden ami mögötted van a homályba süllyed   de ki tudja mi a homály és bele mi süllyed   1998. 11. 30. – 12. 27. Belgrád   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Живко Николић: Kažiprst putuje, Balkanski književni glasnik, Београд, 2018. стр. 49.

Neda Gavrić Извор живота – Az élet forrása

 

Neda Gavrić Banja Luka 27. 07. 1980. –

Извор живота   На воденици мељем Твоја обећања Точак врти изговорене речи. Потрошићу их До последњег зрна У црном хлебу ја ћу их испећи. Да више никад Ником Нигде Не нарасту до жетве.   Претворићу бол у воду Река суза Извор живота ће бити Од извора па до ушћа Свако ће срце оздравити. Да више никад Ником Нигде Не ожедни душа.

Az élet forrása   Ígéreteidet Vízimalomban őrlöm A kimondott szavakat kerék forgatja. Mindet elhasználom Az utolsó szemig A fekete kenyérben én fogom kisütni. Hogy soha többé Sehol Senki Se arasson.   A fájdalomból vizet varázsolok Könnyfolyót Az élet forrása lesz Eredetétől a torkolatáig Minden szívet kigyógyít. Hogy soha többé Sehol Senkinek se legyen Szomjas a lelke.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Неда Гаврић: Јесен жедне душе, Бесједа, Бања Лука, 2025.