Đorđe Kuburić Склад нестајања – A tovatűnés összhangja

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 29. april 1958. –

Склад нестајања   Ја сам дечак из воде Живим сам на коралном спруду.   Преживео сам Велики Потоп. Видео склад нестајања.   Моја мртва драга се утопила.   Заборавио сам да  говорим. Умем да пишем.   И волим да замишљам Како слушам Потонулу катедралу Клода Дебисија.

A tovatűnés összhangja   Vízből jött gyerek vagyok Korallzátonyon élek.   A Nagy Vízözönt átvészeltem.. Láttam a tovatűnés összhangját.   Halott kedvesem vívbe fúlt.   Beszélni elfelejtettem. Írni tudok.   És szeretem elképzelni Ahogy Claude Debussy Elsűllyedt katedrálisát Hallgatom.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.

Đorđe Kuburić *** (Сви демони) – *** (A kísértetek)

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

***   Сви демони све мачке и наказе сви пси и све змије сви су изашли ноћас из књига и рукописа које сам сустао оставио отворене на столу и сви они све але и сва та чудовишта умигољила су ми у сан распршила космос успоствила хаос тмину непознати архетим којег никад нећу схватити

***   A kísértetek a macskák és a torzszülöttek a kutyák és a kígyók ma éjjel az asztalomon nyitva hagyott félretett könyvekből és kéziratokból egyszerre másztak ki és ők mindannyian mindahány rém és lidérc álmomba tekeredett szétszórták a világegyetemet káoszt homályt teremtettek ismeretlen ős-lenyomatot amit megérteni sosem fogok     Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.

Đorđe Kuburić Време вукова – A farkasok ideje

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Време вукова
 
по Беpгману
 
Прогонио сам те.
Напао сам те подмукло, док си пецао.
Знао сам да ниси ту:
да си на површини воде, сједињен са трзајима пловка.
А лаукнуо сам и ујео те за ногу.
Лупао сам те шакама као тешким крилима.
Питао си се, можда, како се овај демон искрао из ноћи.
Зграбио си ме, очајан, за косу
и разбио ми главу о камен.
Па си ме спустио у воду.
Док сам умирао, грактао сам попут птице.
Потом је моја мртва, дечија глава
изронила на површину
подсећајући те, мој проказани оче,
да време вукова је
и да је зло нарасло.
Никада те нећу оставити
и ништа од онога што учиниш
неће ми промаћи.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
A farkasok ideje
 
Bergman után
 
Üldöztelek.
Alattomosan támadtam rád, míg pecáztál.
Tudtam, hogy nem vagy itt:
hogy a szárcsa mozdulataival összeforva a víz felszínén vagy.
Megkönnyebültem és lábadba haraptam.
Tenyeremmel, mint súlyos szárnyakkal, vertelek.
Talán feltetted a kérdést, ez a szörny az éjből hogyan került ide.
Hajamat kétségbeesetten ragadtad meg
és a kövön szétverted a fejemet.
Majd a vízbe engedtél.
Fuldokolva, madárként rikoltoztam.
Végül halott, gyerek fejem,
ahogy a víz felszínére került,
áruló apám figyelmeztetésére emlékeztetett,
ez a farkasok ideje,
mérhetetlen a gyalázat.
Sosem hagylak el
és tetteidet mindvégig
kísérem.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Кад још бех дераном, чистио снег – Kölyökként havat tisztítottam

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Кад још бех дераном, чистио снег   Да осујетим да разбијем овај поноћни час, изаћи ћу испред куће да пометем снег. Лопатом и метлом (као каквим езотеричким алаткама) белину претворићу у тамнило. Па ћу прошетати бледим и осветљеним сокаком И целивати понеко штрчеће и лудо дрво.

Kölyökként havat tisztítottam   Hogy ezt az éjféli órát meghiúsítsam, szétverjem, havat hányni a ház elé megyek. Seprűvel, lapáttal (holmi ezoterikus szerszámokkal) a fehérséget sötétbe burkolom. Majd az alig megvilágított utcán sétálva egy-egy kiugró, bolond fát Magasztalok.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016.

Đorđe Kuburić Сплин – Unalom

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Сплин
 
Док месечина
упркос свему
траје&блиста
болесни  ветар растаче архаични мирис трулог јоргована.
А сећање ме вуче у глиб негдашње радости:
удобни неспокој
запуштеног травњака.
Архетипско блато.
Сав тај сплин.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 30.
 
 
Unalom
 
Míg a holdsugár
mindenek ellenére
kitart&tündököl
a rothadt orgona archaikus illatát a beteg szél viszi szét.
Az emlékek az egykori öröm mocsarába húznak:
az elhanyagolt pázsit
kényelmes nyugtalansága.
A mocsár őslenyomata.
Mindez az unalom.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Бруј рачунара – A számítógép zúg

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Бруј рачунара   Тишина. Ноћни је час. Прозор је отворен. Не  хучу сове, Нити поју косови. Ни лавежа ни мјаука. Утулио је ветар. И не шуми лист. Нема музике. Моје даме спавају. Свукуд  је мук. Бруј рачунара подразумевајући је.

A számítógép zúg   Csend. Éjidő. Nyitva az ablak. Baglyok nem huhognak, A rigók meg nem szomjasak. Nincs ugatás, nincs nyávogás. Szél se lebben. Levél se mozdul. Zeneszó nem hallatszik. Családom alszik. Itt mély a csend. Hogy a számítógép zúg, az természetes.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. стр. 16.

Đorđe Kuburić Зрикавац – A tücsök

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Зрикавац   Пре коју ноћ обзнанио је лето. Увек са истог места, cамо тај један cваке ноћи oспокојује двориште cвојим равномерним, уравнотеженим зричањем. Слутим: зна да волим га слушати. Кад изађем, зазврчи срећније и гласније.

A tücsök   Pár éjjel ezelőtt bejelentette a nyarat. Mindig ugyanarról a helyről, csak az az egy, minden éjjel, egyenletes, békés ciripelésével az udvart nyugtatja. Sejtem: tudja, szeretem hallgatni. Mikor kimegyek, vidámabban, hangosabban ciripel.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 15.

Đorđe Kuburić Чувај се авангардног пса – Óvakodj az avantgárd kutyától

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Чувај се авангардног пса   Чувај се аван гардног пса! Он лешкари у лигенштулу пред капијом, чита тајмлајф и, каткад, лењо објави: Wооf! Ако покушаш да уђеш у двориште, Неће те оњушити нити пустити. Само ће те погледом скривеним иза рејбан наочара летимично осмотрити и назначити да даље не смеш. Послушај га. Не ударај у капију. Не улази. Није ти то карма па да тек тaко рескираш. Лепо ти кажем: чувај се авангардног пса. Нарочито оног андалужанског.

Óvakodj az avantgárd kutyától   Óvakodj az avantgárd kutyától! A nyugágyban a kapu előtt hever, angol újságot olvas és néha, lomhán bejelenti: Woof! Ha az udvarba akarsz menni, Nem fog megszagolni, sem beengedni. Ray Ban szemüvegén keresztül, titkos pillantással hanyagul végigmér és jelzi, tovább nem mehetsz. Hát hallgass rá. A kapun ne zörgess. Ne menj be. Nem karma ez, hogy csak úgy kockáztass. Szépen mondom: óvakodj az avantgárd kutyától. Főleg attól az andalúziaitól.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 29.

Đorđe Kuburić Одерао сам мачку – Megnyúztam a macskát

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Одерао сам мачку   Одерао сам мачку. Њену кожу сам уштавио и обесио на штрик да се проветри и исуши. Од крзна сачинићу рукавицу којом ћу бацати тениску лоптицу да пас је вија по дворишту.

Megnyúztam a macskát   Megnyúztam a macskát. Bőrét csáváztam, hogy szellőzzön, száradjon, kötélen lógattam. A szőrméből kesztyűt készítek, teniszlabdát dobálok majd vele, hogy az udvarban a kutya azt hajszolja.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 27.

Đorđe Kuburić Машта као бршљан расте – A képzelet borostyánként nő

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Машта као бршљан расте
 
Кажу да машта је сестра лажи.
Да опасна је и може да убије.
Тако је, канда.
 
Док лешкарим, са рукама под главом,
сам на свету,
њушећи, попут необузданог коња, ноћни планински ваздух
(пода мном пласе миришљавог, тек покошеног сена;
нада мном озвездано небо),
 
помишљам, наслућујем:
машта, припитомљена, постаје сестра истине,
рођака стварности.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народна Библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2016. str. 24.
 
 
A képzelet borostyánként nő
 
Mondják, a képzelet a hazugság nővére.
Veszélyes, ölni is képes.
Úgy tűnik, így van.
 
Míg fejemet karomon nyugtatva heverészek,
egyes egyedül,
és az éji magaslati levegőt zabolátlan lóként szaglászom
(alattam frissen kaszált, illatos szénakévék;
felettem a csillagos ég),
 
elképzelem, sejtem:
a képzelet, a megszelídített, az igazság nővére,
a valóság rokona.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Прозор у двориште – Udvarra tekintő ablak

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Прозор у двориште
 
Видим
један једини, статични кадар,
посве статичан.
Зелене четинаре.
Разбарушену живицу.
Шарене гербере и рујне мушкатле.
Петоније што ројтају се мердевинама и љубичасти насад лаванде.
Усахло стабло кајсије у суседном вилајету.
Поспану мачку.
Једино што креће се
јесте узнемирени пас, спреман да залаје те потрчи ка улици.
И благи шум лишћа. Треперење замируће месечине над разиграним сабласним сенкама.
Звезде које се гасе.
И сунце
што – тамо негде – запалиће пучину.
Обасјати олијадере и тајанствене силуете удаљених острва.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Песме из дворишта. Народба библиотека „Стеван Првовенћани“, Караљево 2016. стр. 11.
 
 
Udvarra tekintő ablak
 
Egyetlenegy
mozdulatlan, tényleg mozdulatlan képkockát
látok.
Zöld tűlevelűeket.
Rendezetlen sövényt.
Tarka gerberákat és piros muskátlikat.
Létráról lógó petúniákat és lila levendulapalántákat.
A szomszéd portán kiszáradt sárgabarackot.
Álmos macskát.
Ami egyedül mozog
az az utca felé rohanó, ugatásra kész dühös kutya.
És a levélsusogás. Szertefoszló holdfényrezgés a kísértetiesen pajkos árnyak felett.
Tovatűnő csillagok.
Meg a nap
mely – ott valahol – nyílt tengert lobbant majd lángra.
Babérrózsákat és messzi szigeteket titokzatos árnyképeket borít fénybe.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Зашто волим виски – Miért szeretem a whyskyt

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Зашто волим виски
 
Johnniе Walker – јер обожавам булеваре
Teacher’s – јер учим децу
White Horse – јер упућује на бело
J&B – јер је John Mayall опевао смрт Ј. B. Lenoir
Black&White – јер откидам на црно-беле филмове
Jack Daniel’s – јер му је кум Jumpin’ Jack Flash
Chivas Regall – јер га је пио Хамфри Богарт
Cutty Sark – јер у прошлој инкарнацији бејах морнарем
Јоhn Coltrain’s - јер има деликатан укус саксофона
Edinburgh Castle - јер сам био у Шкотској
Jim Bim - јер нисам био у Кентакију
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
Miért szeretem a whyskyt
 
Johnniе Walker – mert imádom a körutakat
Teacher’s – mert tanítom a gyerekeket
White Horse – mert a fehérre utal
J&B – mert John Mayall megénekelte Ј. B. Lenoir halálát
Black&White – mert bukok a fekete-fehér filmekre
Jack Daniel’s – mert Jumpin’ Jack Flash a komája
Chivas Regall – mert Humphrey Bogart itta
Cutty Sark – mert a múlt megtestesülésben tengerész voltam
Јоhn Coltrain’s – mert kifinomult szaxofon íze van
Edinburgh Castle – mert voltam Skóciában
Jim Bim – mert nem voltam Kentuckyban
 
Fordította: Fehér Illés 

Đorđe Kuburić Сећање је раскошно – Emlékünkben a fényűzés

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Сећање је раскошно   Потопило је Панонско море Сву  нашу земљу Остадоше атоли који исмислише градове Недовршене и непокретне Настањене сенкама витких младих жена Панонија се батрга у сопственом  глибу А Венеција смрди на устајалу воду Сећање је раскошно И супростављено  свету што тоне.

Emlékünkben a fényűzés   Elöntötte földünket A Pannón tenger Maradtak a kecses fiatal lányárnyak lakta befejezetlen és mozgásképtelen Városokat teremtő atollok Pannónia saját mocsarában fetreng Velencében meg az állott víz bűzlik Emlékünkben a fényűzés És a süllyedő világgal szembeszáll.   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.

Đorđe Kuburić Млада парка – A fiatal párka

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Млада парка
 
Чекала сам те у предсобљу испуњеним вриштећом  децом
мађионичар  је тукао  магационера своју пијану жену и псе
који  нехотице  и нехајно  лајаху  на птице  беле птице што
изгледаху  као  снег  младићи  окићени  огледалима певаху
додолске  песме старци повраћаху бубашвабе а ђаци прва-
ци срицаху метафоре сањала  сам те дуго како  ме јебеш у
напуштеном   крематоријуму   док   су  згранути  полицајци
ревносно растрзали  младе коње а млада  парка  шмркала
крокодилски измет и лила крокодилске сузе
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
A fiatal párka
 
A zsivajgó  gyerekekkel  tele előszobában  vártalak a bű-
vész a raktárost saját részeg feleségét meg a madarakra
a   hófehér  madarakra  ugató  kutyákat verte a tükrökkel
ékesített ifjú legények dódola¹ dalokat énekeltek  az öre-
gek csótányokat  hánytak az elsősök metaforákat suttog-
tak veled  álmodtam ahogy elhagyatott  krematóriumban
szeretkezünk míg az elképedt rendőrök buzgón a csikó-
kat terelték  a  fiatal párka krokodilürüléket  szagolgatott
és krokodilkönnyeket hullatott
 
¹dódola – esővarázsló ének, a mezei áldás női alakja
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Краљ – A király

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Краљ
 
Тамо где владам, ред је и мир. Када покренем точак, увек крене на добру страну, упркос
његовој ћудљивости. Набаждарен је на вертикалу, фабрички. Заустави се увек када треба
ускладити законе, померити судбине неба и ватре. Круну не носим. Заправо, ни немам је.
Једном сам је, нехотице прогутао. Од тада, гутао сам оштро гвожђе а срао ватру*. Па сам
почео да прдим и подригујем, и пред женама.Моји лицемерни намесници због тога су ме
казнили сакаћењем и одсецањем језика. То ме је ослободило обзирности. Витлајући мачем
преосталом руком, и немушто а грлено мумлајући, јурцао сам својим одајама и пробадао
све балоне и знаке Зодијака који би ми се нашли на путу.Тако сам, случајно, изишао из
средишта свог лавиринта, те забазао стазама незнања, које су ме одвеле у непознате шуме,
међу демоне и јелене, тамо где ја више нисам био ја, него сам постао самоуправљајући
инстант-мудрац, идеал којег сам досегао не скренувши нехотице са обележеног краљевског пута.
 
*Јовица Аћин
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
A király
 
Ahol uralkodok, rend és nyugalom van. Ha mozdítom a kereket, kivétel nélkül mindig jó útra tér,
szeszélyessége ellenére is. Gyárilag merőleges irányra hitelesített. Akkor áll meg, amikor
törvényeket kell összehangolni, a mennybolt és a tűz sorsát elmozdítani. Koronát nem viselek.
Tulajdonképpen nincs is. Egyszer, véletlenül lenyeltem. Azóta éles vasat nyelek és tüzet ürítek*.
Majd elkezdtem a nők előtt is rotyogtatni és böfögni. Ezért álnok képviselőim testcsonkítással
és nyelvkivágással büntettek. Ezzel előzékenységemtől szabadultam meg. Megmaradt karommal
karddal hadonászva, némán torkomból morogva egyik teremből a másikba rohantam és minden
utamba került ballont, csillagjegyet átszúrtam. Így, tekervényes útvesztőm központjából
egészen véletlenül jutottam ki és a tudatlanság csapására térve ismeretlen erdőkbe, démonok
és szarvasok közé jutottam. Oda, ahol már többé nem én voltam, önigazgatási, fogyasztásra
alkalmas bölcs lettem. Olyan eszmény, amelyet a megjelölt királyi útról véletlenül letérve értem el.
 
*Jovica Aćin idézet (Atyin Jovica szerb esszéíró)
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Бреза – A nyír

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Бреза
 
За зимских вечери меланхолична је и стреса снег са себе.
У пролећним ноћима постаје  сребрна девојка и расте јој лишће.
Летња јутра дарују јој росу,
а у јесен буде  магловита утвара по којој пентрају се шамани.
Вештице је се плаше. Јер бела је и ватрена.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
A nyír
 
Téli estéken mélabúsan rázza ágairól a havat.
Tavaszi éjjeleken ezüst leány és levélzete nő.
A nyári hajnal harmattal ajándékozza,
ősszel már ködös kísértet, melyen sámánok mászkálnak.
A boszorkák félnek tőle. Mert fehér és tüzes.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Чигра – Búgócsiga

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Чигра
 
Када дете заврти чигру, оно не зна је завртело свет. Да покренуло је спирални вртлог,
чија путања непредвидљива је и мистична.
Може се заокретати конопцем, па и бичем.
Наликује боровој шишарци, морском пужу и жиру.
Врти се као жироскоп.
Шупље тело испуњено јој је кошмарном празнином .
Са ње су узлетале птице, што настанише се у Аристофановом птичјем граду.
Када стане, набочи се постранце.
Сагне се да плаче (а понекад и риче).
Јер слути да умире.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020
 
 
Búgócsiga
 
Mikor a gyerek megpörgeti búgócsigáját, nem tudja, hogy a világot pörgeti. Megmozdul a spirális örvény,
útja öntudatlan és varázslatos.
Forgatni zsineggel lehet, de ostorral is.
Tobozra, tengeri csigára, makkra hasonlít.
Foucault ingájaként pörög.
Üres teste dermesztő sivársággal telt.
Róla röppennek fel az Arisztophanész madárvárosába települő madarak.
Ha megáll, félre dől.
Leborul és sír (néha zokog is).
Mert sejti, haldoklik.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Грмљавина – Mennydörgés

  

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

Грмљавина
 
У Сибиру има птица која грми док лепеће крилима. Личи на тетреба, каткад и на орла.
А има на небу и крилати, црвенокоси старац, покривен перјем, бивши шаман и ковач.
Када подригне, зачује се грмљавина. А лопови панично беже од муња што их старац пљује на њих.
Једном сам, пловећи чамцем видео змаја како удара у бубањ и твори потмули, удаљени зук.
Вода је заиграла, па се смирила.
Зачула се труба.
Зазвонило је са оближње цркве.
Затутњала је земља.
Замукле су секире и чекићи. Под оближњим храстом замешкољили су се жиреви, цаклећи бисери.
 
Ко ли ће схватити ширење облака,
тутњаву страшну његових шатора?*
 
Е, да ми је бити непогодосник, да јашим бика и држим гром.
 
*Јов, 36, 29-3
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Клепсидра. Културни центар Новог Сада, 2020.
 
 
Mennydörgés
 
Szibériában egy madár, míg szárnyait lengeti, mennydörög. A fajdra hasonlít, néha a sasra is.
De van az égen egy szárnyas, vörös-hajú, tollakkal takart apó is, egykori sámán és kovács.
Mikor böffent, mennydörgés hallatszik. A tolvajok meg fejvesztve menekülnek az apó által rájuk köpött villámok elől.
Egyszer, csónakázás közben sárkányt láttam, ahogy dobolt, fojtott, távoli hangot keltett.
Táncra perdült a víz, majd megnyugodott.
Trombitaszó hallatszott.
A közeli templomban harangozni kezdtek.
Rengett a föld.
Elnémultak a balták, a kalapácsok. A közeli hárs alatt makkok, pompás gyöngyök mosolyogtak.
 
Értheti-e valaki, miért terül szét a viharfelhő,
miért dörög annak sátra?¹
 
Bár elfogadhatatlan lennék, hogy bikát nyargaljak és villámot tartsak.
 
¹Jób könyve, 36:29.
 
Fordította: Fehér Illés

Đorđe Kuburić Белоушка – A vízisikló

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. – 

Белоушка   На асфалту пружена             Прегажена без сјаја   Неко јој је гумом аутомобилском избрисао шаре             Њено измрцварено тело попут згужване линијe не подсећа на зло Него личи на фалусни сан у ком живота нема

A vízisikló   Az aszfalton hever   Elgázoltan fény nélkül   Mintázatát valaki gépkocsi- gumival semmisítette meg   Összegyűrt vonalakként szétmarcangolt teste nem gazságra emlékeztet Inkább élettelen falloszi álomra hasonlít   Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.

Đorđe Kuburić Којот – A prérifarkas

 

Đorđe Kuburić Bačko Petrovo Selo 1958. –

 Којот
 
У ноћи
у летњој ноћи белој као камфор ветар је лупнуо прозор.
Сањао сам да је зора и да неко куца, у прозор.
Видео сам лабуда и чуо његову самотну песму;
мнио му белу искреност, самотну заљубљеност,
у свежим, пожудним просторима/мирним водама.
У ветровитим, пустим ноћима
чујем којота
како, егоист, лакрдијашки
арлауче
и зазива зиму и смрт.
 
Izvor: Ђорђе Кубурић: Зашто волим виски и друге изабране песме. Нишки културни центар, 2006.
 
 
A prérifarkas
 
Éjszaka,
a kámfor-fehér nyári éjszakában becsapta a szél az ablakot.
Azt álmodtam, hajnal van és valaki kopog, az ablakon.
Hattyút láttam, magányos dalát hallottam;
a friss, vággyal telt térben/ nyugodt vízen
fehér őszinteségére, magányos szerelmes mivoltára gondoltam.
Szeles, puszta éjjeleken
a prérifarkast hallom,
ahogy önzőn, mókamesterként
nyüszít,
telet, halált idéz.
 
Fordította: Fehér Illés