Nenad Trajković Шетња градом – Városi séta

Nenad Trajković Pirot 1. jun 1982. –

Шетња градом тек сада у 3 и 30 када нема никог видим те неодмакнуте фасаде варошице требало би рећи да ме подсећају на описе Јурија Томина у роману Чаробњак иде градом иако не знам зашто требало би рећи и да ме сви они велики утихнули фабрички димњаци подсећају на Јурија и његовог Чаробњака то свакако има везе са ишчезавањем ноћас када киша пробада уличне светиљке које ионако не светле више јако јер смо постали штедљиви моје усне се повлаче у шупљине векова тамо су наши отпали гласови тамо је мрак кога се не треба прибојавати на његовој страни окренутој сунцу су ситни отпаци истине ту где пролазим наши мириси описују наша постојања и колико далеко одлазимо на наша ходочашћа толико се другчији враћамо тако када је локални песник прошао поред и сагнуо поглед тражећи пут учинило ми се да се сви враћамо вери пре или касније и то је изгледало сасвим у реду као што је у реду и то што нам асфалти тону у земљу и све више окер фасада и фабричких димњака у печеној цигли који се не диме ноћас у 3 и 30 док ходам градом у тишини гађају ме питања пролазника ја знам ничег новог нема за њихово место пребогато уранијумом ваљда је неком морао бити јасан тај карантин око нас ваљда нас није требало разрешити добрих књига и лепе уметности ко је заборавио да човек на овом свету треба да живи и одлази са стилом а ко је заборавио да увек треба кренути даље ноћас у 3 и 30 ходам пустим градом и све више околне фасаде личе ми на описе из романа руских писаца 60-тих година можда су Просвета ДОБ Нолит... можда су бирали погрешне књиге само зашто и другима не изгледа тако ноћас у 3 и 30 док ходам градом знам да се никад не газимо зато ме не воли градска већница за културу у овом граду ми смо оно што је Алберто Моравија давно открио   и бацио на нас његова мрачна путовања зато уметници овде не причају тај боси презир из командне зграде забада им пирсинг на језику ноћас у 3 и 30 док ходам градом поред је девојка коју волим немогуће је објаснити јој да су сви отишли а ми остали овде

Városi séta csak most 3.30-kor amikor sehol senki látom a kisváros elmozdíthatatlan homlokzatait el kellene árulni még akkor is ha nem tudom miért Jurij Tomin Varázsló sétál a városban regényének leírásaira emlékeztetnek el kellene árulni hogy azok a hatalmas elcsendesedett gyári kémények Jurijra és Varázslójára emlékeztetnek ez mindenesetre kapcsolatban van a tovatűnéssel ma éjjel mikor a takarékoskodásunk miatt különben sem erősen világító utcai lámpákat eső áztatja ajkam a századok üregeibe húzódik ahol minden hangunk is van ott van a homály melytől félni nem kell a nap felé fordult oldalán apró igazságmaradványokkal itt ahol elhaladok létezésünkről illataink mesélnek és amilyen messzire jutunk zarándokutunkon annyira másokként térünk vissza így amikor a helyi költő elhaladt mellettem és tekintetével utat keresett úgy tűnt előbb vagy utóbb mindannyian a hithez térünk vissza és úgy tűnt ez rendben is van mint ahogy az is hogy az aszfalt a földbe süllyed és az egyre okkersárgább homlokzatok meg az égetett téglákból készült nem füstölő kémények ma éjjel 3.30-kor míg a városban gyalogolok a csendben a járókelők kérdéseivel bombáznak tudom semmi új sincs uránban gazdag helyükben talán valakinek tudni kellene körülöttünk mi ez a vesztegzár talán nem kellett volna bennünket eltiltani a szép könyvektől művészettől ki felejtette el hogy ezen a földön az ember éljen és választékosan távozzon és ki felejtette el hogy mindig tovább kell menni ma éjjel 3.30-kor üres utcákon gyalogolok a homlokzatok mind jobban a 60-as évek orosz írók regényeiből megismertekre hasonlítanak talán a Prosveta DOB Nolit*… talán tévesen válogattak de ma éjjel 3.30-kor míg a városban kószálok másoknak miért nem tűnik így tudom egymást sose gázoljuk ezért nem szeret a városi kultúrfelelős ebben a városban azok vagyunk akiket Alberto Moravia régen felfedezett és sötét útjait vetette ránk ezért itt a művészek nem beszélnek a városi vezetés meztelen gyűlölete béklyót vet nyelvükre ma éjjel 3.30-kor míg a városban kószálok a lánynak akit szeretek aki mellettem van nem tudom megmagyarázni mindenki elment de mi itt maradtunk * Prosveta, DOB, Nolit – szerbiai kiadóvállalatok Fordította: Fehér Illés

Izvor: Ненад Трајковић: Ветар са језика Исток Књажевац 2016. стр 7-8.

Danijela Trajković Uspavanka – Altató

Danijela Trajković Vranje 30. јanuar 1980. –

Uspavanka Pomiriši svoj jastuk pre nego što krenete u nove avanture tvoj ortak čuva tajne vaše koje pretvara u obične mirise kako ih niko a naročito ona ne bi razaznao žmuri da mrak ne bi pošao sa vama i zaklonio me ni za šta ne brini jutro dolazi na brzom konju ali tebe nosi nevidljivi i ti si nevidljiv na njemu a vreme nevidljive ne dira.

Altató Szagold meg párnádat mielőtt új kalandra vágyva útra kelsz társad őrzi a titkokat egyszerű illatokká változtatja nehogy bárki is pláne ne ő a nő felismerje hunyd be a szemed nehogy a sötét veletek menjen és engem eltakarjon ne aggódj sebes paripán érkezik a reggel de téged a láthatatlan visz és rajta te is láthatatlan vagy a láthatatlanokat pedig az idő nem gyötri. Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Bogdan Bogdanović Пoстмодерна басна – Posztmodern mese

Bogdan Bogdanović Subotica 25. avgust 1984. –

Пoстмодерна басна                 Подмукла се представа одвија у позоришту лутака, обезглављена руља кличе и аплаудира док угојени крмци повлаче конце иза кулиса. Подмукла се представа одвија у позоришту лутака. Калигулин магарац црвени од стида док скоројевић купује углед на распродаји; светина развлачи усне у одвратан кез а с излога статусни симболи привлаче малоумне. Подмукла се представа одвија у позоришту лутака…

Posztmodern mese A bábszínházban galád a játék, a fejvesztett tömeg tapsol kiabál a kulisszák mögött meg a szálakat elhízott disznók mozgatják. A bábszínházban galád a játék. Kaligula szamara pirul érzi ez megaláztatás míg az újgazdag kiárusításon vesz tekintélyt; a tömeg egyre csak vigyorog a kirakatokban meg az együgyűeket státusszimbólumok igézik. A bábszínházban galád a játék… Fordította: Fehér Illés

Izvor: autor

Nebojša Vasović Имати и бити – Birtokolni és létezni

Nebojša Vasović Kraljevo 1953. –

Имати и бити Он је мимао све... пратњу, шофера, јагуар, јахту, океан, кавијар, доларе, космос, билијар. Ја нисам имао ништа. Само његову жену, понедељком и средом од једанаест до три. C′est la vie!

Birtokolni és létezni Mindene volt… kíséret, sofőr, jaguár, jacht, óceán, kaviár, dollárok, világűr, biliárd. Nekem semmim sem volt. Csak a felesége, hétfőn és szerdán tizenegytől háromig. C′est la vie! Fordította: Fehér Illés

Izvor: Небојша Васовић: Гонг у житу Матица српска Нови Сад 1991. str. 11.

Snježana Rončević Bez potrebe da se objašnjavam – Felesleges magyarázkodás helyett

Snježana Rončević Vrbaška 1959. –

Bez potrebe da se objašnjavam Ja uvijek zaboravim bitne stvari u ophođenju sa životom. Krv predaka u žilama. (To me košta ožiljka na rebru Adama, od kog sam sačinjena). Važne riječi pri prepoznavanjima. (To me košta praznog okna na prozoru kuće. Ponovo je sagradih na vjetrometnoj poljani). Od zašto i kako sazdana su sva moja braća. Bez potrebe, da se objašnjavam, plaćam danak. Svaku noć potajno liježem sa Pontijem Pilatom. Posle igre, zajedno peremo ruke. Šeretski bratimimo lica nad varljivom vodom. Oči pijanaca prepoznaće me u vrzinom kolu. Pašće cena ljudskom rodu, zanavijek.

Felesleges magyarázkodás helyett Az élettel való viszonyomban a fontos dolgokat mindig elfeledem. Ősök vére az erekben. (Ez összetevőmet, Ádám bordáján a sebhelyet jelenti). Fontos kifejezések a felismerésekkor. (Ez számomra a házon üres ablakkeretet jelent. Szélfútta mezőn építettem újra). Testvéreimet miért-ből és hogyan-ból teremtették. Felesleges magyarázkodás helyett, bűnhődök. Titokban, minden éjjel Poncius Pilátussal hálok. A játék után, kezünket együtt mossuk. A csalóka víz felett huncutkodva barátkozunk. A sors sodrásában majd a részeg szemek ismernek fel. Csökken az emberiség értéke, mindörökre. Fordította: Fehér Illés

Izvor: Snježana Rončević Pustanja Besjeda Banja Luka 2009. str. 45.

Rade Šupić Allegro – Allegro

Rade Šupić Lazarevac 3. decembar 2000. –

Allegro Будиш ме очима које затварају небо   1. Можда имамо једну једину сличност што нас раздваја а то је име цвета који волимо Јутро и дивне Очи које су умрле у својој несавршености   2. Када бих поново ушао у ту шуму спаса верујем да бих се присетио свог погубљења ту где Почивају сва буђења и моје око у првом делу мене Ал не вене реч већ сиромашна жеља да се проживи живот који ће други само осетити рукама Рекао сам све што сам желео да пробудим на овом свечаном тлу ал света нема у сну речи који тражим

Allegro Eget záró szemekkel ébresztesz 1. Talán egyetlenegy párhuzam választ el bennünket a szeretett virág neve A Reggel és a saját gyarlóságában meghalt gyönyörű Szem 2. Ha ismét ebbe a megváltás erdejébe mennék itt ahol minden ébredés és elsődleges részem szeme is Nyugszik hiszem kivégzésem eszembe jutna Nem a szó hervad a földönfutó kívánság élni az életet melyet mások csak kezekkel éreznek Amit akartam elmondtam hogy ezen a szent földön felébresszem de a keresett szavak álomvilágában senkit sem találok Prevod: Fehér Illés

Izvor: https://www.onlajnpoezija.com/2020/08/rade-supic-allegro.html?fbclid=IwAR0739HeLOvuM9E-YQW9brUWNvx0eQrq4IjpOkMC3QQaJjXypvXftVdNZaw

Nikola Vujčić Pitam se – Magamtól kérdem

Nikola Vujčić Velika Gradusa 27. juni 1956. – 

Pitam se

Da li je svetlost zbroj sjaja zvezda i sunca i
mesečevog kamenja koja se presijava?
Jer dok do nas stigne mlakušna, izjedu je dubine,
progutaju je prazna grla nevidlјivih bića.
I kad kroz sve prođe, kad se provuče i procedi,
nama ostaje tek ova
blaga pomrčina,
čas jarka i prozirna,
čas puna crnina.

Izvor: https://strane.ba/nikola-vujcic-pesme/

Magamtól kérdem

Vajh a fény a csillagok, a nap és

az izzó holdkő csillogásának összege?

Mert míg ernyedten hozzánk ér, mélységek marcangolják,

láthatatlan lények falánk torkokkal nyelik.

És mikor átkúszva, megszűrve mindenen túl van,

nekünk csak ez

a hol ragyogó, átlátszó,

hol egészen fekete

szelíd homály marad.

Fordította: Fehér Illés